Duh vremena: Korak napred

Written by ipplusstudio on January 29, 2011. Posted in opšte.

Upravo sam odgledao 3. nastavak filma sa istim utiskom kao i prva dva. Original je Zeitgeist: Moving Forward (2011) www.zeitgeistmovingforward.com

Za vas (sa jeftinijim ulaznicama) koji nemate priliku da odgledate film, prevod Ä‡e biti sasvim dovoljan:

U druÅ¡tvu koje propada, umetnost,

ukoliko je prava, nuÅ¾no odraÅ¾ava propadanje.

Njena najvaÅ¾nija druÅ¡tvena uloga je

da pokaÅ¾e da je svet promenljiv

i doprinese da se promeni.

-Ernst FiÅ¡er

Nemiri uzrokovani planovima vlade

da ne plate dugove.

Nezaposlenost raste

i nastaviÄ‡e da raste

prosto zato Å¡to postoji viÅ¡ak robe.

Sav novac je pozajmljen,

a duguje se bankama drugih zemalja.

Novac u vidu povoljnog liÄnog zajma.

Filter cigarete sa aromom.

Liker Kolt 45, “Koliko si seksi?”

Da li SAD planira da bombarduje Iran?

Amerika sponzoriÅ¡e teroristiÄke napade na Iran.

Moja baka je bila divna osoba,

nauÄila me je da igram Monopol.

Razumela je da je poenta igre u sticanju.

Kupovala bi sve Å¡to moÅ¾e

i ubrzo bi postala nepobediva.

I uvek isto,

pogledala bi me i rekla:

“Jednom Ä‡eÅ¡ da nauÄiÅ¡ ovu igru”.

Jednog leta igrao sam Monopol po ceo dan

i tada sam nauÄio da igram.

Jedini naÄin da pobediÅ¡ je

da kupujeÅ¡ sve Å¡to moÅ¾eÅ¡.

Shvatio sam da su novac i vlasniÅ¡tvo

jedini naÄin da saÄuvaÅ¡ rezultat.

Krajem tog leta

bio sam suroviji od bake,

spreman i da zaobiÄ‘em pravila da bih pobedio.

Na jesen smo seli da igramo.

Uzeo sam joj sve. Gledao sam

kako gubi i poslednji dolar i predaje se.

Tada me je nauÄila joÅ¡ neÄemu.

Rekla mi je:

“VraÄ‡amo sve u kutiju.

KuÄ‡e, hotele,

Å¾eleznice i komunalna preduzeÄ‡a.

Sva imovina i sav divni novac

idu nazad u kutiju.

NiÅ¡ta nije bilo zaista tvoje.

Prijalo ti je da ih posedujeÅ¡,

ali to je postojalo i pre tebe,

a postojaÄ‡e i posle tebe – igraÄi dolaze i odlaze.

KuÄ‡e i kola,

titule i odeÄ‡a,

Äak i tvoje telo.”

ÄŒinjenica je da se sve Å¡to sam dobio

vraÄ‡a u kutiju i da Ä‡u sve to da izgubim.

Razmislite o tome

kada dobijete najbolji posao,

kupite najbolju stvar,

najbolju kuÄ‡u,

kada se materijalno obezbedite

i popnete na lestvici uspeha

do najviÅ¡eg nivoa koji moÅ¾ete da dostignete.

Kada oduÅ¡evljenje splasne,

a splasnuÄ‡e,

Å¡ta onda?

Koliko daleko morate da odete

da biste videli gde to vodi?

Sigurno razumete

da nikada neÄ‡e biti dosta.

Zbog toga morate da se zapitate

Å¡ta je zaista vaÅ¾no.

Seksi su!

Imaju sve!

RazmaÅ¾eni su!

Najgledaniji Å¡ou!

Gentle Machine Productions predstavlja

film Pitera DÅ¾ozefa

Dok sam bio momak

i odrastao u Njujorku,

odbio sam da poloÅ¾im zakletvu zastavi.

Poslali su me kod direktora.

“ZaÅ¡to neÄ‡eÅ¡ da poloÅ¾iÅ¡ zakletvu

kao ostali?”

Rekao sam da su svi verovali da je Zemlja ravna,

a nije bila.

Objasnio sam da Amerika sve Å¡to ima duguje

drugim kulturama

i drugim narodima

i da Å¾elim da poloÅ¾im zakletvu

Zemlji

i svim ljudima na njoj.

Uskoro sam

napustio Å¡kolu

i napravio laboratoriju u sobi.

PoÄeo sam da izuÄavam nauku

i prirodu.

Shvatio sam

da u univerzumu vladaju zakoni

kojima i pojedinac

i druÅ¡tvo

moraju da se pokoravaju.

1929-te doÅ¡lo je do kraha

koji danas zovemo

Velika depresija.

Nisam razumeo zaÅ¡to su milioni ljudi

gladni, bez posla i krova nad glavom,

a sve fabrike zjape prazne.

Resursi su i dalje postojali.

Tada sam shvatio

da su pravila ekonomske igre

potpuno pogreÅ¡na.

Ubrzo je poÄeo Drugi svetski rat

u kome su se narodi

sistematski meÄ‘usobno uniÅ¡tavali.

IzraÄunao sam da bi resursi

uniÅ¡teni i protraÄ‡eni

u ratu

mogli da zadovolje potrebe

svih ljudskih biÄ‡a na planeti.

Od tada posmatram kako ÄoveÄanstvo

ide ka sopstvenom istrebljenju,

kako se dragoceni ograniÄeni resursi

neprestano zloupotrebljavaju i uniÅ¡tavaju

zbog profita i slobodnog trÅ¾iÅ¡ta,

kako se druÅ¡tvene vrednosti gube

i svode na izveÅ¡taÄeni materijalizam

i bezumnu potroÅ¡nju

i kako moÄ‡ monetarnog sistema

kontroliÅ¡e politiÄke strukture

u prividno slobodnim druÅ¡tvima.

Imam 94 godine

i moja otuÄ‘enost je

ista kakva je bila

i pre 75 godina.

Ovo sranje mora da prestane.

ZEITGEIST (DUH VREMENA)

ZEITGEIST: KORAK DALJE

“Ne sumnjajte da mala grupa pametnih,

posveÄ‡enih ljudi moÅ¾e da promeni svet.

Do promena samo tako i dolazi.”

-Margaret Mid

Prvi deo: Ljudska priroda

Ako se bavite naukom,

od poÄetka se baviÅ¡ pitanjem

Å¡ta nas odreÄ‘uje, nasleÄ‘e ili sredina.

To liÄi na izbor Koka-Kola ili Pepsi,

Grci ili Trojanci.

Dilema nasleÄ‘e ili vaspitanje je

krajnje pojednostavljeno shvatanje

moguÄ‡ih uticaja,

jer Äak i naÄin na koji naÅ¡e Ä‡elije reaguju

na nedostatak energije

utiÄe na to ko smo na najindividualnijim

nivoima naÅ¡e liÄnosti.

Rezltat je laÅ¾na podela koja ili prirodne

ili sredinske uslove stavlja

iznad onih drugih.

Shvatanje da je Å¾ivot DNK i kod svih kodova,

Sveti Gral, da je sve odreÄ‘eno njime,

ili perspektiva

druÅ¡tvenih nauka

da smo “druÅ¡tvena biÄ‡a”

a da biologija treba da prouÄava buÄ‘,

da su ljudi nezavisni od nasleÄ‘a.

Oba glediÅ¡ta su besmislena.

Istina je

da je nemoguÄ‡e razumeti

kako biologija funkcioniÅ¡e

izvan konteksta okruÅ¾enja.

[To je genetika]

Jedno od najpogreÅ¡nijih,

ali Å¡iroko rasprostranjenih

i potencijalno opasnih shvatanja je

da je ponaÅ¡anje u potpunosti odreÄ‘eno genetkom.

Å ta to znaÄi?

Mnogo suptilnih stvari ako poznajete

modernu biologiju, ali za veÄ‡inu

to jednostavno znaÄi

deterministiÄki pogled na Å¾ivot

ukorenjen u biologiji i genetici.

Geni ne mogu da se menjaju,

oni su takvi kakvi jesu

i zato se resursi

ne troÅ¡e na pokuÅ¡aj da se poprave.

Ne ulagati energiju u pokuÅ¡aje

da se poboljÅ¡a druÅ¡tvo

bilo bi isto tako besmisleno.

[Bolest]

UobiÄajeno miÅ¡ljenje je da su stanja

poput hiperaktivnosti ili Å¡izofrenije

genetski programirana.

To nije istina,

niÅ¡ta nije genetski programirano.

Mali broj bolesti

vrlo retko

zastupljenih kod ljudi

je genetski odreÄ‘eno.

Za veÄ‡inu sloÅ¾enih stanja

postoje genetske predispozicije,

ali predispozicija nije isto Å¡to i predodreÄ‘enost.

TraÅ¾enje izvora oboljenja u genomu

u startu je osuÄ‘eno na propast,

jer veÄ‡ina oboljenja nije genetski predodreÄ‘ena.

SrÄana oboljenja, rak, moÅ¾dani udari,

reumatska oboljenja, autoimuna stanja,

mentalno zdravlje, bolesti zavisnosti…

NiÅ¡ta od ovoga nije genetski predodreÄ‘eno.

Od sto Å¾ena koje dobiju rak dojke

samo sedam nosi taj gen,

a ostale ga nemaju.

Ni od sto Å¾ena koje imaju taj gen

sve ne dobiju rak.

[PonaÅ¡anje]

Geni ne utiÄu da se ponaÅ¡amo

na odreÄ‘en naÄin bez obzira na okolnosti.

Oni omoguÄ‡avaju razliÄite reakcije na okruÅ¾enje.

U stvari, mnogi uticaji iz ranog

detinjstva i naÄin vaspitanja dece

deluju na ispoljavanje gena.

Geni se aktiviraju i deaktiviraju

da bi preusmerili razvoj tako

da odgovara sredinskim uticajima.

Ovo potvrÄ‘uje

studija o Å¾rtvama samoubistva u Montrealu.

Autopsije njihovih mozgova

pokazale su da su oni (a radilo se

uglavnom o mlaÄ‘im osobama)

bili zlostavljani kao deca

i da je zlostavljanje to koje je dovelo

do genetske promene u mozgu.

ReÄ je o epigenetskom uticaju.

“Epi” znaÄi na vrhu,

tako da sredina u stvari odreÄ‘uje

da li Ä‡e odreÄ‘eni geni da se aktiviraju ili deaktiviraju.

U studiji na Novom Zelandu

u gradu Dunedin

nekoliko stotina pojedinaca je prouÄavano

od roÄ‘enja do dvadesete godine.

Otkrili su da je moguÄ‡e identifikovati

genetsku mutaciju, abnormalni gen

koji je na neki naÄin povezan

sa predispozicijom da se poÄini nasilje,

ali samo ako je pojedinac

bio izloÅ¾en nasilju kao dete.

Ljudi sa takvim genom

nisu viÅ¡e skloni nasilju,

stopa nasilja je kod njih

Äak i manja nego kod ostalih,

ako u detinjstvu nisu zlostavljani.

ObjasniÄ‡u na primeru

da geni nisu presudni.

Postoji tehnika kojom se

eliminiÅ¡e speifiÄan gen kod miÅ¡a.

Ni potomci ga neÄ‡e imati

ako ga odstranite.

Taj gen je odgovoran

za protein koji utiÄe

na uÄenje i pamÄ‡enje.

Kada odstranite taj gen

miÅ¡ ne moÅ¾e da uÄi.

Geni odreÄ‘uju inteligenciju?

Nepoznato u ovom istraÅ¾ivanju,

iako su ga objavili svi mediji,

je da ako se miÅ¡evi odgaje

u stimulativnom okruÅ¾enju,

a ne u kavezu,

potpuno nadoknade taj nedostatak.

Ako danas kaÅ¾emo da je

neko ponaÅ¡anje genetsko,

ako to uopÅ¡te smemo da kaÅ¾emo,

govorimo da geni utiÄu

na naÄin reagovanja

organizma na okolinu,

da mogu da utiÄu

na njegovu spremnost

da se nosi sa izazovima iz sredine.

VeÄ‡ina ne podrazumeva ovo pod tim.

Nemojte pogreÅ¡no da me shvatite,

ali nastavljanje sa priÄom

da je sve genetski,

nije daleko od eugenike

i sliÄnih stvari.

To je rasprostranjena

i vrlo opasna zabluda.

Postoji ozbiljan problem

sa bioloÅ¡kim objaÅ¡njenjem nasilja.

Ta hipoteza je potencijalno opasna

i varljiva i moÅ¾e

zaista da nanese zlo.

Ako verujete u to,

reÄ‡i Ä‡ete da niÅ¡ta

ne moÅ¾e da se uradi

da se promeni sklonost

tih ljudi ka nasilju

i da moÅ¾emo samo da ih zatvorimo

ili ubijemo.

Zanemarujete potrebu da se promeni

druÅ¡tvena sredina i preduslovi

koji navode ljude da budu nasilni,

jer je to nevaÅ¾no.

Genetski argument dozvoljava lukzuz ignorisanja

druÅ¡tvenih i istorijskih Äinilaca.

Luis Menand je u “Njujorkeru”

pronicljivo napisao:

“ObjaÅ¡njenje

da je sve genetski predodreÄ‘eno

ne ugroÅ¾ava postojeÄ‡e stanje stvari.

ZaÅ¡to bi iko bio nesreÄ‡an

ili se ponaÅ¡ao antisocijalno

kada Å¾ivi u najslobodnijoj

i najnaprednijoj zemlji na svetu?

To nije do sistema,

razlog je neka greÅ¡ka u Äoveku.”

OdliÄno je to rekao.

Genetski argument dozvoljava

ignorisanje druÅ¡tvenih,

ekonomskih i politiÄkih Äinilaca

koji u stvari izazivaju

mnoga problematiÄna ponaÅ¡anja.

[Studija sluÄaja: Zavisnost]

Zavisnost se obiÄno

povezuje sa drogom,

ali gledajuÄ‡i Å¡ire,

zavisnost je svako ponaÅ¡anje

povezano sa Å¾udnjom

za privremenim olakÅ¡anjem

i dugoroÄnim negativnim posledicama.

Osoba sve viÅ¡e gubi kontrolu

i Å¾eli i obeÄ‡ava da Ä‡e da prestane,

ali ne moÅ¾e.

Kad to razumete, vidite da ima

joÅ¡ mnogih zavisnosti

sem narkomanije.

Zavisnost od rada, kupovine,

interneta, video igara.

Zavisni od moÄ‡i je imaju,

ali uvek hoÄ‡e joÅ¡.

Korporacije uvek Å¾ele da poseduju viÅ¡e.

Zavisnost od nafte

ili bar od zarade i onoga

Å¡to zahvaljujuÄ‡i nafti imamo.

Pogledajte negativne posledice po okolinu.

UniÅ¡tavamo planetu na kojoj

Å¾ivimo zbog raznih zavisnosti.

Zavisnosti imaju pogubnije

druÅ¡tvene posledice

nego kokain i heroin na moje pacijente.

A ipak, one se nagraÄ‘uju i poÅ¡tuju.

Direktor duvanske kompanije

sa najveÄ‡im profitom ima najveÄ‡u platu.

Ne snosi nikakve zakonske posledice.

PoÅ¡tovani je Älan

upravnih odbora nekoliko kompanija.

Bolesti izazvane puÅ¡enjem

ubiju godiÅ¡nje 5.5 miliona ljudi u svetu,

Äetristo hiljada samo u SAD-u.

Ti ljudi su zavisni od profita

i to toliko zavisni

da poriÄu

posledice svojih postupaka,

a to je tipiÄno za zavisnike.

PrestiÅ¾no je biti navuÄen

na profit bez obzira na cenu.

Dakle, prihvatljivo i prestiÅ¾no su proizvoljni

fenomeni u naÅ¡em druÅ¡tvu

i Å¡to veÄ‡a Å¡teta, to zavisnost

izaziva veÄ‡e poÅ¡tovanje.

[Mit]

Mit je da droga stvara zavisnost.

Rat protiv nje se bazira na ideji

da ako zabraniÅ¡ drogu,

obraÄunaÄ‡eÅ¡ se sa zavisnoÅ¡Ä‡u.

Ako zavisnost shvatimo Å¡ire,

videÄ‡emo da nijedna supstaca

ili ponaÅ¡anje sami po sebi

ne stvarajuju zavisnost.

Mnogi kupuju, a nisu kupoholiÄari.

Nisu svi zavisni od hrane.

Svi koji piju nisu alkoholiÄari.

Pitanje je Å¡ta izaziva zavisnost.

Kombinacija podloÅ¾ne osobe i potencijalno

zarazne supstance ili ponaÅ¡anja

Äini da se zavisnost razvije.

Ukratko, zavisnost ne izaziva droga,

veÄ‡ podloÅ¾nost osobe dovodi

do zavisnosti od supstance ili ponaÅ¡anja.

[Å½ivotna sredina]

Da bismo razumeli

Å¡ta neke ljude Äini podloÅ¾nima,

pogledajmo njihova iskustva.

Stara, ali i dalje Å¡iroko rasprostranjena

ideja da je zavisnost genetska

je nauÄno neodrÅ¾iva.

Naprotiv, odreÄ‘ena Å¾ivotna iskustva

Äine ljude podloÅ¾nima.

Ona ne samo da formiraju

karakter i psiholoÅ¡ke potrebe Äoveka,

nego i sam mozak, a taj proces

poÄinje joÅ¡ u materici.

[Prenatalni period]

UtvrÄ‘eno je da ako se

majke u trudnoÄ‡i nerviraju,

deca Äesto razviju

osobine koje utiru put zavisnostima.

Razvoj je oblikovan

psiholoÅ¡kim i socijalnim okruÅ¾enjem.

Na Äovekovu biologiju utiÄu

Å¾ivotna iskustva joÅ¡ iz materice.

OkruÅ¾enje deluje na nas

i pre roÄ‘enja,

dok smo joÅ¡ fetusi putem informacija

koje dolaze kroz majÄinu cirkulaciju,

hormone, hranljive materije.

OdliÄan primer za ovo

je holandska Gladna zima.

Tokom nacistiÄke okupacije Holandije 1944-te

sva hrana je

prebaÄena u NemaÄku.

Za tri meseca je viÅ¡e desetina

hiljada ljudi umrlo od gladi.

Kakve su posledice ovoga?

Da ste tada bili fetus u drugom ili treÄ‡em

tromeseÄju, nauÄili biste neÅ¡to posebno.

Pokazalo se da je to period

kada telo uÄi o svom okruÅ¾enju.

Koliko je preteÄ‡e to mesto napolju?

Koliko izdaÅ¡no? Koliko hrane stiÅ¾e

kroz majÄin sistem?

Ako ste gladovali tokom tog perioda,

telo vam je zauvek programirano

da oskudeva u Å¡eÄ‡eru i masnoÄ‡ama,

pa Äuva i najmanje koliÄine.

Ako ste tada bili fetus u Holandiji,

sada verovatno imate

visok krvni pritisak

i poremeÄ‡en metabolizam.

Tu se uticaj okruÅ¾enja neoÄekivano pojavljue.

Potomci laboratorijskih Å¾ivotinja izloÅ¾enih

stresu u trudnoÄ‡i skloniji su

kokainu i alkoholu kad porastu.

Jedno britansko istraÅ¾ivanje navodi

da Å¾ene maltretirane u trudnoÄ‡i

u posteljici imaju viÅ¡i nivo

hormona stresa kortizola

i da njihova deca imaju

predispozicije za stvaranje zavisnosti.

Stres pre roÄ‘enja priprema teren

za razna mentalna oboljenja.

Izraelsko istraÅ¾ivanje dece

Äije su majke bile trudne

pred poÄetak rata 1967-me

pokazuje da njihovi potomci

ÄeÅ¡Ä‡e imaju Å¡izofreniju

u odnosu na ostale.

Ima mnogo dokaza da prenatalni

uticaji imaju veliki uticaj na razvoj ljudi.

[Rano detinjstvo]

Razvoj Äovekovog mozga

se odvija

uglavnom posle roÄ‘enja

i pod uticajem okoline.

Uporedite Äoveka sa konjem

koji trÄi Äim se rodi

i videÄ‡ete da smo vrlo nerazvijeni.

PriznaÄ‡ete da takvu snagu, koordinaciju pokreta

i oÅ¡trinu vida ne razvijemo

do druge godine Å¾ivota.

To je zato Å¡to se mozak konja

razvija u sigurnosti materice,

a kod nas poÄinje posle roÄ‘enja.

Kako naÅ¡a glava raste,

razvijamo se u ljudsko biÄ‡e,

a razvoj prednjeg dela mozga

je ono Å¡to odlikuje naÅ¡u vrstu.

Pritom hodamo dvonoÅ¡ke, Å¡to rezultira

suÅ¾avanjem karlice.

Zbog uÅ¾e karlice i veÄ‡e glave

raÄ‘amo se pre vremena.

Mozak Å¾ivotinja

se razvija unutar materice,

a kod ljudi posle roÄ‘enja

i u velikoj meri je pod uticajem okoline.

Koncept nervnog Darvinizma znaÄi da se

sklopovi na koje sredina pozitivno utiÄe

razviju optimalno, a da se ostali

ili ne razviju ili ne razviju optimalno.

Ako bebu sa savrÅ¡enim vidom

drÅ¾ite u mraku pet godina,

oslepeÄ‡e, jer je neuronima vida

za razvoj potrebno svetlo.

Bez podsticaja Äak i sklopovi

aktivni po roÄ‘enju

atrofiraju i izumru, a novi se ne razvijaju.

[PamÄ‡enje]

VaÅ¾an uticaj na ponaÅ¡anje

odrasle osobe imaju rana iskustva,

Äak i ona najranija,

iskustva do kojih ne doseÅ¾e seÄ‡anje.

Postoje dve vrste pamÄ‡enja.

Eksplicitno pamÄ‡enje je ono

kada moÅ¾ete da se setite Äinjenica,

detalja, epizoda, okolnosti.

Deo mozga koji kodira seÄ‡anje,

hipokampus,

ne poÄinje razvoj pre godinu i po dana,

a zavrÅ¡ava ga mnogo kasnije.

Zbog toga se skoro niko

ne seÄ‡a prvih 18 meseci.

Postoji i druga

vrsta, implicitno,

emotivno pamÄ‡enje.

U njemu se emotivna iskustva i tumaÄenje

koje dete stvara integriÅ¡u u mozgu

u mreÅ¾e, koje se ispoljavaju

i bez odreÄ‘enog seÄ‡anja.

Jasan primer za to je

Å¡to se usvojeni ljudi Äesto

oseÄ‡aju odbaÄenima.

Ne seÄ‡aju se usvajanja,

ni odvajanja od majke

jer nemaju Äime da se sete,

ali seÄ‡anja na razdvajanje i odbacivanje

ostaju urezana u mozgu.

Oni ÄeÅ¡Ä‡e nego drugi

oseÄ‡aju odbaÄenost

i emotivnu uznemirenost,

kada misle da nisu

prihvaÄ‡eni.

Kod usvojenih osoba

ovo je izraÅ¾eno

zbog funkcije implicitne memorije.

Prema literaturi i mom iskustvu,

ljudi koji pate od zavisnosti

veÄ‡inom su bili zlostavljani kao deca

ili su pretrpeli

velike emotivne gubitke.

Emotivno i implicitno oni pamte

svet koji nije bezbedan

ni prijateljski, staratelje kojima nisu verovali

i odnose nesigurne

za prepuÅ¡tanje.

Zbog toga se

ne upuÅ¡taju

u bliske odnose,

ne veruju starateljima,

lekarima i drugima koji Å¾ele da pomognu,

a svet vide kao nesigurno mesto.

Za to je odgovorna iskljuÄivo implicitna memorija

koja pamti potisnute detalje.

[Dodir]

Prevremeno roÄ‘ena deca

mesecima su u inkubatorima

okruÅ¾ena aparatima.

Danas znamo

da deset minuta milovanja dnevno

ubrzava razvoj mozga.

Ljudski dodir je kljuÄan za razvoj,

a bebe koje niko ne uzme u ruke umiru.

Ljudima su neizmerno vaÅ¾ni

dodir i bliskost.

U naÅ¡em druÅ¡tvu postoji sklonost

da se roditeljima govori da ne drÅ¾e

decu u rukama kada plaÄu da ih ne bi razmazili,

ili da bi nauÄila

da spavaju noÄ‡u.

Zanemarujemo deÄje potrebe.

ÄŒak i ako odustanu i nastave da spavaju,

mozak im se samo ugasi.

Tako se brane da ne pate

zbog roditeljskog napuÅ¡tanja,

ali indirektno ona pamte

da nikoga nije briga.

[Detinjstvo]

Mnoge razlike su izgraÄ‘ene u ranom detinjstvu.

Naravno da se iskustva roditelja

sa Å¾ivotom u nemaÅ¡tini,

prenose na decu

i kroz postporoÄ‘ajnu depresiju majke,

i kada su roditelji nervozni

sa decom jer su imali loÅ¡ dan

ili su jednostavno premoreni.

Sada veÄ‡ veoma dobro znamo

da ta iskustva usmeravaju deÄji razvoj,

Senzitivnost deteta nije greÅ¡ka evolucije,

ona postoji i kod drugih vrsta,

Äak se i sadnice prilagoÄ‘avaju

okruÅ¾enju u kome niÄu.

Ljudi se prilagoÄ‘avaju druÅ¡tvenim odnosima.

To znaÄi da su paÅ¾nja ili odbijanje

koje iskusiÅ¡ u detinjstvu

u stvari, uzorak sveta u kome odrastaÅ¡.

Kada odrastaÅ¡

boreÄ‡i se za ono Å¡to Å¾eliÅ¡,

ÄuvaÅ¡ leÄ‘a, gledaÅ¡ sebe, ne verujeÅ¡ nikome,

i kada rasteÅ¡ u u druÅ¡tvu u kom

zavisiÅ¡ od zajedniÅ¡tva, saradnje, empatije,

dobrih odnosa sa drugima ljudima,

prolaziÅ¡ kroz drugaÄiji

emotivni i kognitivni razvoj.

ZahvaljujuÄ‡i ranoj osetljivosti,

roditelji su, iako nesvesno,

sistem za prenoÅ¡enje iskustava

o svetu u kome Å¾ivimo.

DeÄiji psihijatar, Vinikot, kaÅ¾e da u detinjstvu

dve stvari mogu da krenu po zlu.

Ili se desi neÅ¡to Å¡to ne treba,

ili se ne desi neÅ¡to Å¡to treba.

U prvoj grupi su dramatiÄna,

nasilna iskustva i napuÅ¡tenost

mnogih pacijenata koji su zavisnici.

Nije trebalo da se desi, ali jeste.

ÄŒesto Äak i kad ne postoji stres,

deca ne dobijaju

preko potrebnu

koncentrisanu paÅ¾nju roditelja.

Ona nisu ni zlostavljana,

ni zapostavljana ni traumatizovana,

ali im roditelji

nisu emotivno dostupni

do Äega dolazi zbog

stresova u roditeljskom okruÅ¾enju.

Psiholog Alan Å or zove to “najbliÅ¾im napuÅ¡tanjem”.

Roditelji su fiziÄki prisutni,

a emotivno odsutni.

Proveo sam

Äetrdesetak godina Å¾ivota

radeÄ‡i sa najveÄ‡im nasilnicima,

ubicama i siledÅ¾ijama

pokuÅ¡avajuÄ‡i da shvatim Å¡ta izaziva nasilje.

Otkrio sam da su najnasilniji kriminalci

kao deca bili Å¾rtve zlostavljanja

kakva nisam mogao ni da zamislim

da postoje.

Nisam imao ideju kakvim su

sve izopaÄenostima izloÅ¾ena

deca u naÅ¡em druÅ¡tvu.

Najnasilniji ljudi su i sami preÅ¾iveli

pokuÅ¡aje ubistva, Äesto od strane

roditelja ili drugih bliskih osoba,

ili su bili svedoci

ubistava najbliÅ¾ih Älanova porodice.

Buda tvrdi da je sve meÄ‘uzavisno.

KaÅ¾e: “U jednom je sve, u svemu jedno”.

NiÅ¡ta ne moÅ¾e da se razume nezavisno od sredine.

List sadrÅ¾i sunce, nebo i zemlju.

Danas znamo da to vaÅ¾i svuda,

posebno u ljudskom razvoju.

Moderna nauka to zove

bio-psiho-socijalna priroda ljudskog razvoja.

Biologija ljudi veoma zavisi

od interakcije sa druÅ¡tvenim

i psiholoÅ¡kim okruÅ¾enjem.

Psihijatar i istraÅ¾ivaÄ Danijel Sigel

sa Univerziteta u Los AnÄ‘elesu

koristi termin “interpersonalna

neurobiologija”, Å¡to znaÄi

da rad nervnog sistema

umnogome zavisi od liÄnih odnosa.

Pre svega sa starateljima i

drugim vaÅ¾nim figurama u Å¾ivotu,

a zatim i sa Äitavom kulturom.

Ne moÅ¾emo da razdvojimo

neuroloÅ¡ko funkcionisanje Äoveka

od okoline u kojoj je odrastao

i u kojoj Å¾ivi.

To je tako Äitavog Å¾ivota,

ne samo kada smo nemoÄ‡ni

i zavisimo od drugih,

nego i kad odrastemo, sve do smrti.

[Kultura]

Ljudi su Å¾iveli u razliÄitim druÅ¡tvima.

DruÅ¡tva u kojima se lovilo i sakupljao plen

bila su veoma egalitarna,

zasnovana na podeli hrane i razmeni dobara.

Male grupe ljudi Å¾ivele su

od lova i potrage za hranom.

Bili su okruÅ¾eni ljudima koje

poznaju celog Å¾ivota,

roÄ‘acima i Älanovima porodica.

U tom svetu bilo je

velike fluidnosti izmeÄ‘u razliÄitih grupa,

a veoma malo

materijalnih dobara.

Tako izgleda skoro cela ljudska istorija.

To omoguÄ‡ava mnogo drugaÄiji svet.

Ono Å¡to dobijamo je smanjenje nasilja.

Organizovano nasilje nije

postojalo kroz celu istoriju

ÄoveÄanstva i to je opÅ¡tepoznato.

Gde smo pogreÅ¡ili?

Nasilje nije univerzalno.

Nije simetriÄno rasporeÄ‘eno meÄ‘u ljudima.

KoliÄina nasilja varira u razliÄitim druÅ¡tvima.

Postoje druÅ¡tva praktiÄno bez nasilja,

dok druga uniÅ¡tavaju sama sebe.

Neke anabaptistiÄke verske grupe

upraÅ¾njavaju strogi pacifizam

kao AmiÅ¡i, Menoniti i Huteriti.

Unutar ovih grupa, recimo kod Huterita

joÅ¡ nije zabeleÅ¾en sluÄaj ubistva.

U velikim ratovima, poput II svetskog,

prilikom mobilizacije,

ljudi su odbijali da sluÅ¾e vojsku.

Radije su iÅ¡li u zatvor.

U kibucima u Izraelu stopa nasilja je

toliko niska da kriminalno sudstvo

Äesto Å¡alje prestupnike,

ljude koji su poÄinili zloÄin,

da Å¾ive u kibicima da bi

nauÄili da Å¾ive bez nasilja.

Tamo se tako Å¾ivi.

DruÅ¡tvo nas u znaÄajnoj meri oblikuje.

DruÅ¡tvo u Å¡irem smislu podrazumeva i teoloÅ¡ke,

metafiziÄke, jeziÄke uticaje.

OkruÅ¾enje utiÄe i na to da li Å¾ivot

shvatamo kao greh ili neÅ¡to lepo,

plaÄ‡amo li u zagrobnom Å¾ivotu cenu

za naÄin Å¾ivota, ili je to nevaÅ¾no.

Sva velika druÅ¡tva su individualistiÄka

ili kolektivistiÄka,

i u njima se ljudi razlikuju,

imaju razliÄite stavove

a verujem i razliÄite mozgove.

Amerika je izrazito individualistiÄko druÅ¡tvo.

Kapitalizam je sistem koji omoguÄ‡ava

sve veÄ‡e napredovanje u piramidi,

ali sve manje sigurnosnih mreÅ¾a.

Å to je druÅ¡tvo slojevitije, sreÄ‡ete

sve manje vrÅ¡njaka i ljudi sa kojima

moÅ¾ete da imate odnose,

a sve viÅ¡e neslaganja i beskonaÄnih hijerarhija.

Svet u kome nemate partnere je

svet sa malo altruizma.

[Ljudska priroda]

NemoguÄ‡ zadatak je da probamo

da iz ugla nauke razumemo

kakva je priroda ljudske prirode.

Svesni ste na neki naÄin

da priroda ljudske prirode

nije ograniÄena sama sobom.

Kod ljudi postoji viÅ¡e druÅ¡tvenih

razlika nego kod svih drugih vrsta,

viÅ¡e sistema verovanja, porodiÄnih struktura,

naÄina vaspitanja dece.

NaÅ¡ kapacitet za razliÄitost je ogroman.

U naÅ¡em druÅ¡tvu akcenat je na takmiÄenju

i bezobzirnom iskoriÅ¡Ä‡avanju

drugih ljudi.

Profitiranje na problemima drugih

i veoma Äesto stvaranje

problema zarad ostvarivanja profita

vladajuÄ‡a ideologija opravdava

pozivajuÄ‡i se na nepromenljivu ljudsku prirodu.

Dakle, mit naÅ¡eg druÅ¡tva je

da su ljudi prirodno

konkurentno nastrojeni, osobeni i sebiÄni.

Stvarnost je sasvim suprotna.

Ljudi imaju odreÄ‘ene potrebe

i jedini naÄin da se shvati naÅ¡a priroda

je da se one prepoznaju.

Ljudi imaju potrebu za druÅ¾enjem i bliskoÅ¡Ä‡u,

da vole, da budu voljeni

i prihvaÄ‡eni onakvi kakvi su.

Ako su ove potrebe zadovoljene,

razvijamo se u saoseÄ‡ajne,

kooperativne i empatiÄne osobe.

Dakle,

Äeste suprotnosti u druÅ¡tvu

u stvari su poremeÄ‡aji ljudske prirode,

jer malo njih ostvaruje svoje potrebe.

MoÅ¾e da se govori o ljudskoj prirodi,

ali samo o osnovnim potrebama

koje su instinktivne

i rezultiraju odreÄ‘enim osobinama

ako su zadovoljene,

a potpuno drugaÄijim ako nisu.

Dakle, kada shvatimo

da je ljudski organizam,

koji je veoma prilagodljiv

i omoguÄ‡ava opstanak u razliÄitim uslovima,

uslovljen zahtevima sredine

i ljudskim potrebama,

postaje jasno Å¡ta je socijalni imperativ.

Kao Å¡to telu treba hrana,

ljudski mozak traÅ¾i pozitivne stimulanse iz okruÅ¾enja

tokom celog razvoja,

a istovremeno ima potrebu

za zaÅ¡titom od negativnih uticaja.

Ako se ne desi ono Å¡to treba,

ili se dogodi Å¡ta ne treba,

jasno je da se otvaraju vrata ne samo

mnogim mentalnim i fiziÄkim bolestima,

nego i mnogim Å¡tetnim ponaÅ¡anjima.

Ako usmerimo paÅ¾nju ka spolja

i pogledamo danaÅ¡nji svet,

moramo da se zapitamo

da li su savremeni uslovi Å¾ivota

dobri za naÅ¡e zdravlje, da li

temelj naÅ¡eg socio-ekonomskog

sistema pozitivno utiÄe

na ljudski i druÅ¡tveni napredak

ili naÅ¡e druÅ¡tvo ide protiv

osnovnih zahteva evolucije

neophodnih da se stvori i odrÅ¾i

liÄno i druÅ¡tveno blagostanje?

[Drugi deo: Socijalna patologija]

Pitate se gde sve poÄinje?

NaÅ¡a stvarnost je, u stvari, svet

u stanju kumulativnog kolapsa.

[TrÅ¾iÅ¡te]

Ono poÄnje sa DÅ¾onom Lokom

koji je uveo privatnu svojinu.

On daje tri pretpostavke pravednog

privatnog prava i svojine:

mora da ostane dovoljno za druge,

svojina ne sme da se oÅ¡teti,

i najvaÅ¾nija, mora da se uloÅ¾i rad u nju.

Ako udruÅ¾ite svoj rad sa svetom,

imate pravo na proizvod.

Dok ima dovoljno za ostale,

dok ne oÅ¡teÄ‡ujete svojinu

i ne dozvoljavate da propada, sve je u redu.

Dugo je radio na raspravi o vladi

koja je i danas kanonski tekst

za ekonomska, politiÄka i pravna tumaÄenja

i nezaobilazno Å¡tivo u udÅ¾benicima.

Postavio je ove pretpostavke,

ali dok joÅ¡ razmiÅ¡ljate da li ste

za privatnu svojinu,

jer Lok pruÅ¾a solidnu i snaÅ¾nu odbranu

privatne svojine u ovom tekstu,

on ih odbacuje.

Radi to lako, u jednoj reÄenici.

KaÅ¾e: “Novac je uveden

preÄ‡utnim pristankom ljudi…”,

ali pri tome

ne kaÅ¾e da pretpostavke viÅ¡e ne vaÅ¾e,

a upravo je tako.

ViÅ¡e nije reÄ o proizvodu,

o imovini koju stiÄete svojim radom,

veÄ‡ novac kupuje rad.

ViÅ¡e nije vaÅ¾no

da li ostaje dovoljno za druge,

niti da li to nekom Å¡teti.

Novac, kao ni zlato, ne moÅ¾e

da izgubi vrednost,

pa ne moÅ¾e da bude ni uzrok gubitaka,

Å¡to je smeÅ¡no – nije reÄ

o novcu, veÄ‡ o posledicama.

To su sve same besmislice.

Najalarmantnija je logiÄka iluzija

koja mu prolazi, jer odgovara

interesima vlasnika kapitala.

Adam Smit ide joÅ¡ dalje i dodaje

i religiju na to.

Lok kaÅ¾e da je bog sve stvorio,

njegovo je pravo,

a Smit dodaje

da nije samo njegovo.

Nije baÅ¡ to rekao,

ali tako ispada, jer kaÅ¾e

da se ne radi samo o vlasniÅ¡tvu,

veÄ‡ o predodreÄ‘enosti, zadatosti.

Zadati su investitori koji kupuju rad.

Zadat je i rad koji kupuju i ostvareni profit

i nastala nejednakost.

Sve je to zadato.

To je ta njegova velika ideja,

kao i ostale, usput predstavljena.

Ono Å¡to ljudi prodaju je ponuda,

ono Å¡to se kupuje je potraÅ¾nja.

Kako bismo mogli da izjednaÄimo

ponudu i potraÅ¾nju

i postignemo ravnoteÅ¾u?

Ovo je jedan od osnovnih

ciljeva ekonomije,

a on kaÅ¾e da Ä‡e to da uradi

“nevidljiva ruka trÅ¾iÅ¡ta”.

Tako dolazimo do “Boga”.

Prema Loku, samo nam nije dao

pravo na svojinu, potrebna sredstva

i prirodna prava.

Sada je sistem postao Bog.

Morate da proÄitate celo

Smitovo “Bogatstvo naroda”

da biste naÅ¡li ovaj citat:

“Nedostatak osnovnih sredstava

ograniÄava reprodukciju siromaÅ¡nih.

Priroda moÅ¾e da se izbori sa ovim

jedino eliminisanjem svoje dece.”

Anticipirao je tamnu stranu teoriju evolucije

mnogo pre Darvina.

Zvao ih je “radniÄka rasa”.

Kao Å¡to vidite, radi se o rasizmu

i opravdava se ubijanje

nebrojeno mnogo dece,

jer nevidljiva ruka ujednaÄava

ponudu i potraÅ¾nju.

Vidite koliko je “Bog” mudar ?

Danas ima mnogo zaraznih,

smrtonosnih, eko-genocidalnih pojava

koje, na neki naÄin,

imaju zaÄetak u Smitovoj teoriji.

Kada se osvrnemo na originalni koncept

tzv.”slobodnog trÅ¾iÅ¡ta” – kapitalistiÄki sistem

koji su stvorili prvi ekonomisti

poput Smita,

vidimo da je namena “trÅ¾iÅ¡ta” bila

razmena stvarne, opipljive i korisne robe.

Smit nije ni pretpostavio

da Ä‡e najunosniji ekonomski sektor

postati arena za finansijsku razmenu,

takozvano ulaganje,

gde se novac

stiÄe kretanjem drugog novca

u igri izvan zakona koja ne donosi

nikakvu korist druÅ¡tvu.

Bez obzira na Smitovu nameru,

sve to se deÅ¡ava

zbog osnovnog principa ove teorije:

novac se tretira kao roba.

U svim svetskim ekonomijama,

bez obzira na druÅ¡tveni sistem,

za novcem se juri iskljuÄivo zbog novca.

SuÅ¡tina ideje kojoj je Adam Smit

u svojoj religioznoj raspravi mistiÄno kvalifikovao

kao â€žnevidljivu rukuâ€ je da Ä‡e

uski sebiÄni interes

sticanja te fiktivne vrednosti

nekako magiÄno iznedri

ljudsko i druÅ¡tveno blagostanje i napredak.

Realnost je da se interes monetarnog podsticaja,

koji neki zovu â€žnovÄanim aspektom vrednostiâ€,

potpuno odvojio od temeljnog

Å¾ivotnog interesa koji moÅ¾emo da nazovemo

â€žÅ¾ivotnim aspektom vrednostiâ€.

Posledica je kompletna zbrka

u ekonomskoj doktrini

izmeÄ‘u ta dva aspekta.

Smatra se da novÄani aspekt vrednosti

obezbeÄ‘uje Å¾ivotnu vrednost,

da ako se proda viÅ¡e robe

i BDP (bruto domaÄ‡i proizvod) raste

raste i blagostanje, a da BDP

moÅ¾emo smatrati osnovnim pokazateljem

druÅ¡tvenog zdravlja.

Eto tu vidite zabunu.

Govori se o novÄanom aspektu vrednosti

koji Äine svi prihodi

dobijeni prodajom robe,

a to se brka sa Å¾ivotnom reprodukcijom.

Dakle, na samom poÄetku u sistem je

ugraÄ‘en amalgam novÄanog

i Å¾ivotnog aspekta vrednosti.

Imamo posla sa strukturnom zabunom

koja postaje sve pogubnija

kako se novÄani aspekt udaljava

od proizvodnje uopÅ¡te.

Ovo je sistemska greÅ¡ka

i to fatalna sistemska greÅ¡ka.

[Dobro doÅ¡li u maÅ¡inu]

Danas se retko Äuje da iko govori

o napretku u svojoj zemlji ili druÅ¡tvu

u kontekstu fiziÄkog blagostanja, sreÄ‡e,

poverenja ili socijalne stabilnosti.

Ekonomski pokazatelji nam se

prezentuju na apstraktan naÄin.

Bruto domaÄ‡i proizvod, indeks cena,

vrednost akcija, stopa inflacije

i sliÄne stvari.

Govori li to iÅ¡ta o realnoj vrednosti

kvaliteta Å¾ivota ljudi? Ne.

To su samo novÄani pokazatelji

i niÅ¡ta viÅ¡e.

Bruto domaÄ‡i proizvod (BDP) zemlje

je vrednost prodatih dobara i usluga.

On se dovodi u vezu

sa Å¾ivotnim standardom ljudi.

U SAD je na zdravstvo potroÅ¡eno

17% BDP-a u 2009. godini,

Å¡to je viÅ¡e od 2,5 triliona dolara.

To je pozitivan ekonomski pokazatelj.

Po toj logici bilo bi Äak

i bolje za ekonomiju SAD

da zdravstvene usluge koÅ¡taju joÅ¡ viÅ¡e.

Tri ili pet triliona dolara

kreiralo bi veÄ‡i rast,

viÅ¡e radnih mesta, a ekonomisti bi time

dokazivali visok Å¾ivotni standard u zemlji.

ÄŒekajte malo,

Å¡ta zdravstvena zaÅ¡tita reprezentuje?

Bolesne ljude i ljude na samrti.

BaÅ¡ tako, Å¡to je viÅ¡e bolesnih u Americi,

ekonomija je jaÄa.

Ne preterujem i nisam ciniÄan.

Ako pogledamo sa strane,

vidimo da BDP

ne odraÅ¾ava stanje zdravlja

na bilo kom nivou,

nego je, u stvari, mera

industrijske neefikasnosti

i socijalne degradacije.

Å to BDP viÅ¡e raste, stvari postaju

sve gore po liÄni i socijalni integritet

i Å¾ivotnu sredinu.

Morate da stvarate probleme da biste pravili profit.

U postojeÄ‡em poretku nema dobiti

od spaÅ¡avanja Å¾ivota, vraÄ‡anja prirodne ravnoteÅ¾e,

od pravde, mira ili bilo Äega sliÄnog.

U tome jednostavno nema profita.

Postoji jedna izreka:

â€žDonesi zakon i napraviÄ‡eÅ¡ posao.â€

PraviÅ¡ ga ili advokatu ili nekom drugom.

Kriminal, dakle, pravi posao,

baÅ¡ kao Å¡to ga pravi

i nesreÄ‡a na Haitiju.

U SAD-u postoji oko dva miliona

zatvorenika

od kojih su mnogi

u privatnim zatvorima.

Deonice Vakenhata,

ameriÄke popravne korporacije,

zavisi od trenutnog broja zatvorenika.

To je bolesno,

ali je odraz onoga

Å¡to ekonomska logika nalaÅ¾e.

Kakav je to ekonomski obrazac,

Å¡ta odrÅ¾ava naÅ¡ ekonomski sistem?

PotroÅ¡nja.

JoÅ¡ taÄnije, cikliÄna potroÅ¡nja.

Kada se spustimo

do temelja trÅ¾iÅ¡ne ekonomije,

ostaje obrazac monetarne razmene

koja ne sme da se zaustavi,

Äak ni bitnije uspori,

ako Å¾elimo da opstane

nama poznati svet.

Na ekonomskoj pozornici glavni glumci su

zaposleni, poslodavac

i potroÅ¡aÄ.

Zaposleni prodaje rad za platu poslodavcu.

Poslodavac ostvaruje prihod prodajom

roba i usluga potroÅ¡aÄu,

a potroÅ¡aÄ je samo druga uloga

zaposlenog i poslodavca,

njihovo troÅ¡enje omoguÄ‡ava

sistemu nastavak neprestane potroÅ¡nje.

Sistem globalne trgovine zasniva se

na pretpostavci da Ä‡e uvek biti

dovoljno potraÅ¾nje u druÅ¡tvu

da se novac brzo okrene

i da se odrÅ¾i potroÅ¡aÄki proces.

Å to je brÅ¾i tempo potroÅ¡nje,

to je veÄ‡i tzv. ekonomski rast

i tako se maÅ¡ina okreÄ‡e.

Samo malo.

Mislio sam da je ekonomija namenjena

Å¡tednji.

Zar Å¡tednja ne podrazumeva zaÅ¡titu,

efikasnost i smanjenje gubitaka?

Kako sistem koji zahteva potroÅ¡nju,

Å¡to veÄ‡u to bolju,

efikasno Å¡titi ili Å¡tedi?

Nikako.

Cilj trÅ¾iÅ¡nog sistema je poptuno suprotan onome

Å¡to bi ekonomija trebalo da bude:

efikasna i orijentisana na potroÅ¡aÄa

i materijal za proizvodnju dobara

potrebnih za svakodnevni Å¾ivot.

NaÅ¡a planeta ima ograniÄene resurse.

Bili su potrebni milioni godina

da nastane nafta,

a milijarde da nastanu minerali.

Sistem koji namerno podrÅ¾ava

ubrzanu potroÅ¡nju

zarad ekonomskog rasta je ludilo

koje vodi uniÅ¡tenju ekosistema.

Smanjenje otpada bi bilo efikasno.

Smanjenje otpada?

Ovaj sistem je puniji otpada nego bilo koji

drugi sistem u istoriji planete.

Svaki aspekt organizacije Å¾ivota je

u kritiÄnom stanju

i preti da se raspadne i sruÅ¡i.

Svi relevantni Äasopisi u proteklih

30 godina govore isto:

svi aspekti Å¾ivota su u loÅ¡em stanju,

kao i socijalni programi,

dostupnost vode…

Probajte da naÄ‘ete neki aspekt Å¾ivota

koji nije ugroÅ¾en i naruÅ¡en.

Ne moÅ¾ete.

Nema nijednog i to je vrlo zabrinjavajuÄ‡e.

Ne shvatamo uzroÄno-poslediÄni mehanizam,

niti ga prihvatamo.

Bezumno nastavljamo dalje,

iznova i iznova radimo isto

Äak i kada je oÄigledno da ne funkcioniÅ¡e.

ÄŒinjenica je da se ne radi

o ekonomskom sistemu,

veÄ‡ upravo suprotno, anti-ekonomskim sistemom

[Anti-ekonomija]

Poznato je da konkurentni

trÅ¾iÅ¡ni model ima za cilj

“stvaranje najkvalitetnijih dobara po najniÅ¾oj ceni”.

Tim konceptom se opravdava

konkurentnost na trÅ¾iÅ¡tu.

Pretpostavlja se da je kranji rezultat

proizodnja dobara boljeg kvaliteta.

Ako reÅ¡im da napravim sto, prirodno je

da Å¾elim da ga napravim od najboljeg

moguÄ‡eg materijala

da bi trajao Å¡to je duÅ¾e moguÄ‡e.

ZaÅ¡to da pravim neÅ¡to nekvalitetno

pa da posle to radim opet,

troÅ¡eÄ‡i joÅ¡ materijala i energije?

Iako je to logiÄno u fiziÄkom svetu,

u trÅ¾iÅ¡nom svetu

smatra se iracionalnim

i ne dolazi u obzir.

Ne moÅ¾ete da proizvodite

najkvalitetniji proizvod

ako Å¾elite da odrÅ¾ite prednost na trÅ¾iÅ¡tu

i ostanete pristupaÄni potroÅ¡aÄu.

Bukvalno sve Å¡to se pravi

u globalnoj ekonomiji je loÅ¡eg kvaliteta

Äim se proizvede,

jer je matematiÄki nemoguÄ‡e

napraviti visokotehnoloÅ¡ki, efikasan

i strateÅ¡ki odrÅ¾iv proizvod.

Ovo se dogaÄ‘a jer trÅ¾iÅ¡ni sistem

zahteva da “cenovna efikasnost”,

potreba da se smanje troÅ¡kovi,

postoji u svakom segmentu proizvodnje,

od cene rada do cene

materijala, pakovanja…

Ova strategija se koristi da bi se

osiguralo da se kupuju njihovi proizvodi

pre nego proizvodi konkurencije,

koja radi istu stvar da bi im

proizvodi bili konkurentni i pristupaÄni.

Ova rasipniÄka posledica sistema

naziva se “unutraÅ¡nja zastarelost”.

Ovo je samo deo veÄ‡eg problema.

VodeÄ‡i princip trÅ¾iÅ¡ne ekonomije,

koga nema ni u jednom udÅ¾beniku,

je sledeÄ‡i:

“NiÅ¡ta ne moÅ¾e da ima duÅ¾i vek trajanja

od onoga Å¡to moÅ¾e da se izdrÅ¾i

da bi se nastavila cikliÄna potroÅ¡nja”

VaÅ¾no je da se stvari kvare i da im

rok istiÄe nakon nekog vremena.

Ovo se naziva “planirana zastarelost”

i to je kamen temeljac trÅ¾iÅ¡ne strategije

svih proizvodnih korporacija.

Malo njih priznaje

da ova strategija postoji

i najÄeÅ¡Ä‡e je maskiraju kao

“unutraÅ¡nju zastarelost”, koju smo spominjali

i ignoriÅ¡u i Äak zataÅ¡kavaju

napretke u tehnologiji

i moguÄ‡nost stvaranja trajnijeg proizvoda.

Kao da veÄ‡ nije dovoljno Å¡tetno

to Å¡to sistem spreÄava

dugotrajnost i efikasnost dobara,

planirana zastarelost namerno

smatra dugotrajnost proizvoda

loÅ¡om za odrÅ¾ivu cikliÄnu potroÅ¡nju,

a samim tim i za trÅ¾iÅ¡te.

Drugim reÄima, odrÅ¾ivost proizvoda

zapravo je obrnuta ekonomskom rastu

i zato postoji direktan podsticaj da se

obezbedi kratak rok trajanja

svake proizvedene stvari.

Sistem nikako drugaÄije ne bi funkcionisao.

Samo jedan pogled na more deponija Å¡irom sveta

pokazuje realnost â€žzastarelostiâ€.

Milijarde jeftino napravljenih telefona,

raÄunara i ostale tehnologije

pune plemenitih, teÅ¡ko dostupnih materijala

poput zlata, koltona i bakra,

propadaju u ogromnim koliÄinama.

Radi se uglavnom o prostim kvarovima

koji bi se u druÅ¡tvu orijentisanom na Äuvanje

lako popravili, Äime bi

rok trajanja bio produÅ¾en.

NaÅ¾alost, koliko god to bilo logiÄno,

u stvarnosti, na planeti sa ograniÄenim

resursima, posmatrano sa trÅ¾iÅ¡nog

aspekta, to je nesumnjivo neisplativo.

U jednoj reÄenici:

“Efikasnost, odrÅ¾ivost i oÄuvanje

neprijatelji su naÅ¡eg ekonomskog sistema.”

Isto kao Å¡to se fiziÄka dobra

stalno proizvode i umnoÅ¾avaju

bez obzira na uticaj na okruÅ¾enje,

i usluÅ¾na industrija funkcioniÅ¡e po istom sistemu.

Ne postoji novÄana korist

od reÅ¡avanja problema

koji su trenutno prisutni.

Isto tako,

poslednje Å¡to medicinske institucije Å¾ele

je lek za bolesti kao Å¡to je rak,

jer bi se time izgubilo mnogo radnih mesta i novca.

Isto tako,

kriminal i terorizam su dobra stvar,

bar sa ekonomskog aspekta,

jer zapoÅ¡ljavaju policiju.

koja kupuje skupe proizvode za obezbeÄ‘enje,

da ne govorimo o isplativosti zatvora

koji su privatni i stvaraju profit.

Å ta je sa ratom? Ratna industrija

u Americi ima ogromnog udela u BDP-u.

To je najprofitnija industrija, a pravi

oruÅ¾je za ubijanje i uniÅ¡tavanje.

Omiljena igra ove industrije je da diÅ¾e stvari u vazduh,

pa da ih onda ponovo gradi,

Å¡to vidimo po milijardama dolara

potroÅ¡enih na rat u Iraku.

Poenta je da su negativne

odlike druÅ¡tva vrlo

isplative za industriju,

a da su pokuÅ¡aji reÅ¡avanja problema,

oÄuvanja i zaÅ¡tite Å¾ivotne sredine

potpuno ekonomski neodrÅ¾ivi.

Upravo zato, kad god

vidite da BDP raste u nekoj zemlji

svedoci ste poveÄ‡anja potreba

bilo stvarnih ili izmiÅ¡ljenih.

PotraÅ¾nja je, po definiciji, posledica neefikasnosti.

VeÄ‡a potraÅ¾nja znaÄi veÄ‡u neefikasnost.

[PoremeÄ‡en sistem vrednosti]

AmeriÄki san je zasnovan

na razularenoj potroÅ¡nji.

Zasnovan je na Äinjenici

da su masovni mediji,

a naroÄito komercijalno reklamiranje

korporacija koje zahtevaju stalni rast,

isprali mozak

veÄ‡ini ljudi u Americi i svetu.

Tvrdnja da je posedovanje stvari

i moguÄ‡nost neograniÄene kupovine

preduslov za sreÄ‡u,

jednostavno nije taÄna.

ZaÅ¡to ljudi onda i dalje kupovinom

podrÅ¾avaju ekoloÅ¡ki genocid,

Äiji su efekti kumulativni?

Ovo je klasiÄno uslovljavanje.

OdreÄ‘eno ponaÅ¡anje im je nametnuto

i to rezultira odreÄ‘enim ponaÅ¡anjima

i ciljevima.

Koriste sva raspoloÅ¾iva sredstva

i hvale se kako mogu

da uÄ‘u Äak i u umove odojÄadi.

Ono Å¡to deca sluÅ¡aju od malena

uslovljava ih ka brendovima.

Sad razumete kako su

ljudi postali takve budale.

NauÄeni su da budu takvi.

Sistem vrednosti je poremeÄ‡en.

Ovo je potvrda o podloÅ¾nosti

ljudskog uma.

Najbolji dokaz za tvrdnju

da su ljudi podloÅ¾ni

i da se lako uslovljavaju i vode

pomoÄ‡u uticaja iz okoline

je svet

komercijalnog oglaÅ¡avanja.

Ne moÅ¾ete da se ne divite

nivou ispranosti mozgova,

programiranim robotima, “potroÅ¡aÄima”

kojima je jedini cilj da uÄ‘u

u radnju i potroÅ¡e 4000$

na taÅ¡nu koja se pravi

za deset dolara u robovskim

radionica na istoku,

samo zbog statusa koji neka marka

navodno predstavlja u kulturi.

Drevne tradicije koje poveÄ‡avaju

poverenje i povezanost u druÅ¡tvu

pale su pod uticaj

potroÅ¡aÄkih vrednosti. Nekoliko puta

godiÅ¡nje razmenjujemo beskorisna sranja.

Jasno je zaÅ¡to ljudi danas

Å¾ude za kupovinom i posedovanjem.

Od detinjstva su uslovljeni

da oÄekuju materijalna dobra

Äak i od porodice i prijatelja.

ÄŒinjenica je da je temelj svakog druÅ¡tva

njegov sistem vrednosti,

a naÅ¡e jedino moÅ¾e

da funkcioniÅ¡e ako u njemu

postoji naglaÅ¡ena potroÅ¡nja,

neophodna za odrÅ¾anje trÅ¾iÅ¡nog sistema.

Pre 75 godina potroÅ¡nja u Americi

bila je po osobi

upola manja od danaÅ¡nje.

DanaÅ¡nja potroÅ¡aÄka kultura

napravljena je i nametnuta

zbog potrebe za sve veÄ‡om

i veÄ‡om potroÅ¡njom.

Zato korporacije danas troÅ¡e

viÅ¡e para na reklamu,

nego na proizvodnju dobara.

Vredno rade na stvaranju laÅ¾nih potreba

i vrlo su uspeÅ¡ni u tome.

[Ekonomisti]

Ekonomisti, u stvari, uopÅ¡te nisu ekonomisti.

Oni promoviÅ¡u novÄane vrednosti

i svi njihovi modeli

su zasnovani na novÄanoj

razmeni i profitabilni su

za jednu ili obe strane,

ali potpuno odvojeni

od stvarnog sveta.

U Ohaju neki starac nije mogao da plati struju,

moÅ¾da ste Äuli za to.

IskljuÄili su mu je i on je umro.

Razlog iskljuÄenja

je Å¡to nije profitabilno ostaviti je

ukljuÄenu, jer raÄun nije plaÄ‡en.

Mislite da je ovo u redu?

Prava odgovornost

nije na elektrodistribuciji,

nego na komÅ¡ijama, prijateljima i saradnicima

koji nisu bili

milosrdni

i omoguÄ‡ili mu, kao pojedincu,

da plati svoj raÄun.

Hm.

Da li sam dobro Äuo?

Rekao je da su za smrt

Äoveka prouzrokovanu

nedostatkom novca

odgovorni drugih ljudi

i da je to stvar milosrÄ‘a?

Ako je tako, onda nam treba

mnogo plaÄ‡enih reklama,

kutija za donacije po radnjama

i gomile kasica-prasica

za milijarde ljudi koji umiru od gladi

Å¡irom planete

u sistemu koji Milton Fridmen promoviÅ¡e.

Bilo da se bavite filozofijom

Fridmena, Hajeka,

Kejnza, Misiza ili nekog drugog

trÅ¾iÅ¡nog ekonomiste,

osnova njihovih obrazloÅ¾enja

retko se nalazi izvan novÄanog niza.

To je kao religija.

Analize potroÅ¡nje, politika stabilizacije

deficitarnog troÅ¡enja, ukupna potraÅ¾nja

postoje kao beskrajan,

na sebe upuÄ‡en i samoopravdavajuÄ‡i ciklus,

iz kojeg su ljudske potrebe, prirodni resursi

i svi oblici fiziÄkog Å¾ivota koji su na strani

efikasnosti sasvim iskljuÄeni

i zamenjeni predstavom da Ä‡e ljudi,

nadmeÄ‡uÄ‡i se za materijalnu prednost,

motivisani sopstvenim niskim interesima,

stvoriti odrÅ¾ivo, zdravo i balansirano druÅ¡tvo.

ÄŒitavoj ovoj teoriji

nedostaje Å¾ivotna koordinata.

Å ta to rade?

Oni zapravo prate novÄani niz.

O tome se radi, monetarna vrednost

odreÄ‘uje Å¡ta nam je vaÅ¾no.

Prvo, to je sistem bez Å¾ivotnih koordinata.

Bez Å¾ivotnih koordinata!

Drugo, svi ti agenti rade

pre svega za svoju liÄnu korist.

Misle samo na sebe

i kako da izvuku najviÅ¡e.

To je vladajuÄ‡e shvatanje racionalnosti:

liÄno unapreÄ‘enje se

postiÅ¾e unapreÄ‘enjem

finansijskog stanja i imanja.

A Å¡ta je sa druÅ¡tvenim odnosima?

Nebitni su ako ne donose korist.

A Å¡ta je sa prirodnim resursima?

SluÅ¾e samo za eksploataciju.

Å ta je je porodicom sposobnom da preÅ¾ivi?

Nema je. Ona mora da ima

novac da bi kupila bilo kakvo dobro.

Zar ekonomija ne bi trebalo

da se bavi i ljudskim potrebama,

zar to nije najvaÅ¾nija stvar?

â€žPotrebeâ€ ne postoje ni u vaÅ¡em reÄniku.

One su se pretvorile u â€žÅ¾eljeâ€.

A Å¡ta je Å¾elja?

Novac stvara Å¾elju za kupovinom.

Ako je to zaista tako, to nema veze

sa potrebom.

Potreba je kada ti ne treba novac,

nego ti je oÄajno potrebna voda,

Potreba se ne zadovoljava zlatnom WC Å¡oljom.

Kuda sve ovo ide?

Niz zlatnu WC Å¡olju.

To nazivate ekonomijom?

Kada bolje razmislite,

to je verovatno najbizarnija

obmana u istoriji ljudske misli.

[Monetarni sistem]

Do sada smo se fokusirali na trÅ¾iÅ¡ni sistem,

koji je samo polovina

globalne ekonomske paradigme.

Druga polovina je monetarni sistem.

Dok se trÅ¾iÅ¡ni sistem bavi ljudskim interakcijama

u igri za profit kroz rad,

proizvodnju i distribuciju,

monetarni sistem je skup Â osnovnih pravila

koja odreÄ‘uju finansijske institucije,

stvarajuÄ‡i, izmeÄ‘u ostalog,

uslove za trÅ¾iÅ¡ni sistem.

On barata pojmovima koje Äesto Äujemo:

kamatne stope, zajmovi, dugovi, zalihe novca,

inflacija i sliÄno.

PoÄupali biste kosu dok sluÅ¡ate

naklapanja monetarnih ekonomista:

â€žUmerena preventivna dejstva otklanjaju potrebu

za kasnijim drastiÄnijim meramaâ€.

Priroda i posledice ovog sistema

su, u stvari, vrlo proste.

Ekonomijom,

globalnom ekonomijom,

upravljaju tri stvari.

Bankarski sistem i banke

koje Å¡tampaju novac ni iz Äega.

To im omoguÄ‡ava postojanje kamate.

Kada pozajmiÅ¡ novac, moraÅ¡ da vratiÅ¡

viÅ¡e nego Å¡to si uzeo,

Äime se novac stvara ni iz Äega,

a to mora da se potkrepi stvaranjem joÅ¡ novca.

Å½ivimo u paradigmi beskonaÄnog

rasta, poznatoj i kao Poncijeva Å¡ema.

NiÅ¡ta ne moÅ¾e neprestano da raste,

to nije moguÄ‡e.

Veliki psiholog DÅ¾ejms Hilman je rekao:

“U telu nakon izvesnog

broja godina raste samo rak.”.

Ne treba da raste samo koliÄina novca,

veÄ‡ i broj potroÅ¡aÄa,

onih koji plaÄ‡aju kamatu

i stvaraju joÅ¡ novca, Å¡to je nemoguÄ‡e

na ograniÄenoj planeti.

Ljudi su sredstvo za stvaranje novca

koji stvara joÅ¡ novca

i odrÅ¾ava sistem da se ne raspadne.

To je ono Å¡to se danas dogaÄ‘a.

Samo dve stvari svako treba da zna

o monetarnom sistemu.

Prvo: sav novac je stvoren iz duga.

Novac je ozakonjen dug,

bilo da potiÄe od obveznica,

hipoteka ili kreditnih kartica.

Drugim reÄima, kada bi se sav dug

izmirio ovog trenutka,

u opticaju ne bi ostao nijedan dolar.

I drugo: kamata se obraÄunava na svaki zajam,

a novac da se ona plati

ne postoji u zalihama novca.

Glavnica se stvara putam pozajmica

i samo je ona u opticaju.

Dakle, kada bi se svi dugovi izmirili,

ne samo da niÅ¡ta ne bi ostalo u opticaju,

nego bi bilo nemoguÄ‡e vratiti ogroman

deo novca, jer on u stvari ne postoji.

Neminovne posledice svega navedenog su

inflacija

i bankrot.

Å to se tiÄe inflacije, ona je istorijski trend

u svim zemljama na svetu

i njen glavni uzrok je

neprekidan rast novca

koji je potreban

za naplatu kamate i odrÅ¾avanje sistema.

Å to se tiÄe bankrota,

on se javlja kao oblik pada duga.

Do njega dolazi kod pojedinca,

firme ili drÅ¾ave

kod kojih naplata duga

viÅ¡e nije moguÄ‡a.

Ipak, postoji i svetla strana,

bar Å¡to se tiÄe trÅ¾iÅ¡nog sistema.

Dug stvara pritisak

i robovanje platama.

Kada smo duÅ¾ni, mnogo lakÅ¡e

pristajemo na niÅ¾u platu

i postajemo jeftina roba.

Korporacijama odgovara da ima

mnogo ljudi koji su finansijski zavisni.

Isto to se radi i sa Äitavim drÅ¾avama.

Svetska banka i MeÄ‘unarodni monetarni fond,

koji uglavnom zastupaju interese

multinacionalnih korporacija,

daju drÅ¾avama ogromne zajmove

s visokim kamatnim stopama,

a kad doÄ‘e do toga da one

ne mogu da ih otplate,

nalaÅ¾u krizne mere.

Korporacije preuzimaju fabrike,

koriste jeftinu radnu snagu i otimaju resurse.

To se zove trÅ¾iÅ¡na efikasnost.

Ni to nije sve.

Postoji i jedinstveni hibrid

monetarnog i trÅ¾iÅ¡nog sistema

koji se zove berza.

Ona apsolutno niÅ¡ta ne proizvodi,

veÄ‡ sluÅ¾i samo za kupoprodaju novca.

Å ta se deÅ¡ava kada doÄ‘e do duga?

BaÅ¡ tako – njime se trguje.

ZaraÄ‘uje se na kupoprodaji duga,

refinansiranju kredita,

osiguranju potroÅ¡aÄkih zajmova

i na sloÅ¾enijim Å¡emama koje

maskiraju dugove Äitavih drÅ¾ava.

Takav je bio aranÅ¾man

izmeÄ‘u Goldman Saks banke i GrÄke,

koji je skoro uniÅ¡tio evropsku ekonomiju.

Na berzi i Vol Stritu

javlja se novo ludilo

roÄ‘eno iz novÄanog toka vrednosti.

Sve Å¡to treba da znate o trÅ¾iÅ¡tu

objavljeno je pre nekoliko godina

u â€žVol Strit Å¾urnaluâ€

u Älanku â€žLekcije poremeÄ‡enog investitoraâ€.

U njemu je detaljno objaÅ¡njeno zaÅ¡to su

ljudi sa lakÅ¡im oÅ¡teÄ‡enjem mozga

bolji investitori od ljudi

sa normalnim moÅ¾danim funkcijama.

Zato Å¡to osobe sa lakÅ¡im

oÅ¡teÄ‡enjem mozga nisu saoseÄ‡ajne.

To je poenta, ako niste saoseÄ‡ajni,

biÄ‡ete dobar investitor.

i zato Vol strit stvara bezoseÄ‡ajne ljude.

Raditi tamo znaÄi donositi odluke

i trgovati bez griÅ¾e savesti

i pomisli kako Ä‡e to Å¡to radiÅ¡

uticati na druge ljude.

Oni u stvari odgajaju robote.

To su ljudi koji Â nemaju duÅ¡u,

a poÅ¡to ne Å¾ele viÅ¡e ni da plaÄ‡aju ljude,

poÄeli su da koriste prave robote,

kompjutere za trgovanje.

Goldman Saks je u berzanskom skandalu

na njujorÅ¡koj berzi koristio takozvani

â€žkolektorâ€, kompjuter koji je

trgovao na berzi

koristeÄ‡i veliki broj porudÅ¾bina

da bi sakupljao

sitniÅ¡ sa berze.

Tako im je novac pristizao po ceo dan.

U jednom tromeseÄju proÅ¡le godine su

trgovali dva meseca bez gubitaka

i tako zaraÄ‘ivali milione dolara dnevno.

Pa to je statistiÄki nemoguÄ‡e!

Dok sam radio na Vol stritu,

svako je svakog podmiÄ‡ivao.

Broker je podmiÄ‡ivao menadÅ¾era kompanije,

menadÅ¾er kompanije regionalnog menadÅ¾era,

a regionalni menadÅ¾er je

podmiÄ‡ivao nacionalnog menadÅ¾era.

Tamo je to sasvim normalno.

Ko dobija najveÄ‡i boÅ¾iÄ‡ni bonus

na berzi? Interna kontrola,

Äinovnik koji sedi tamo po ceo dan

i vodi raÄuna o tome

da ne prekrÅ¡ite neko pravilo

i da se “povinujete” zakonu.

Naravno, sve dok moÅ¾ete

da podmitite sluÅ¾benika

povinujete se zakonu!

Kako je prevara postala sistem?

Ona viÅ¡e nije nusproizvod,

nego sistem.

Kao ona stara Å¡ala Vudija Alena:

“Doktore, moj brat misli da je pile.”

“Neka uzme tabletu

i reÅ¡iÄ‡e problem.”

“Ne, doktore, ne razumete,

trebaju nam jaja.”

Razumete?

Trgovina laÅ¾nim potraÅ¾ivanjima

izmeÄ‘u banaka da bi se

stvorile plate i bonusi

postala je

maÅ¡ina za proizvodnju

drÅ¾avnog ekonomskog razvoja

koji, u suÅ¡tini, trguje laÅ¾nom potraÅ¾njom

koju je nemoguÄ‡e ikad optlatiti.

Ne obraÄ‘uju, ne stvaraju i ne obezbeÄ‘uju niÅ¡ta.

Ako napiÅ¡em 20 milijardi dolara na salveti

i prodam je DÅ¾. P. Morganu, pa i on

na nekoj salveti napiÅ¡e isto,

a onda zamenimo salvete

i obojica platimo jedan 1% provizije,

napraviÄ‡emo veliku boÅ¾iÄ‡nu premiju.

Obojica imamo salvetu od 20 milijardi,

koja nema stvarnu vrednost sve dok

sistem viÅ¡e ne bude mogao da apsorbuje

laÅ¾ne salvete i tada traÅ¾imo

od vlade da nam pomogne.

Zbog Vol strita i globalnog trÅ¾iÅ¡ta

danas postoji oko 700 triliona dolara

neizmirenih laÅ¾nih potraÅ¾ivanja,

derivata,

spremnih da doÅ¾ive slom.

Vrednost deset puta veÄ‡a

od bruto domaÄ‡eg proizvoda

Äitave planete.

Videli smo kako su vlade

pomagale korporacijama i bankama,

a poÄetni kapital su pozajmile

od tih istih banaka.

Sada Äitave drÅ¾ave dobijaju pomoÄ‡

od konglomerata drugih drÅ¾ava

preko meÄ‘unarodnih banaka.

Pitanje je kako da pomognemo planeti?

Sve zemlje na svetu su preoptereÄ‡ena dugovima.

Ovi ogromni neplaÄ‡eni dugovi

koji postoje tek su poÄetak raÄunice.

Procenjuje se da samo u SAD-u

porez na prihod uskoro mora da se uveÄ‡a

za 65% po osobi da bi se pokrile kamate.

Ekonomisti kaÅ¾u da Ä‡e za nekoliko decenija

60% drÅ¾ava u svetu da bankrotira.

Samo malo, da razjasnimo ovo.

Ceo svet Ä‡e da bankrotira,

Å¡ta god to znaÄilo,

zbog ideje koju zovemo “dug”,

a koja stvarno ne postoji.

To je samo igra koju smo izmislili,

na uÅ¡trb dobrobiti

milijardi ljudi.

Masovna otpuÅ¡tanja, karton naselja, beda,

nametnute mere Å¡tednje, zatvaranje Å¡kola,

gladna deca i drugi oblici siromaÅ¡tva u porodici,

a sve to zbog jedne izmiÅ¡ljotine.

Zar smo toliko jebeno glupi?

Hej! Mars, ÄoveÄe.

PomoÄ‡i Ä‡eÅ¡ bratu?

Odrasti, klinac.

Å ta ima, Saturne?

SeÄ‡aÅ¡ se nebule sa kojom sam te upoznao

pre nekog vremena?

SluÅ¡aj, Zemljo,

postajeÅ¡ dosadna.

Sve ti je dato, a razbacujeÅ¡ se.

ImaÅ¡ gomilu resursa i svesna si toga.

Odrasti veÄ‡ jednom

i preuzmi odgovornost.

Tvoja majka je oÄajna.

PrepuÅ¡tena si sama sebi.

Ma da, kako god.

[Zdravstvo]

Sada kada smo razmotrili sve,

od rasipnog trÅ¾iÅ¡nog sistema

do duÅ¾niÄkog monetarnog sistema,

koji Äine monetarno-trÅ¾iÅ¡nu paradigmu

i definiÅ¡u savremenu globalnu ekonomiju,

najvaÅ¾nija i najpogubnija posledica

Äitavog ovog sistema

je nejednakost.

Kada je reÄ o trÅ¾iÅ¡nom sistemu

koji dovodi do monopola i gomilanja moÄ‡i,

on pre svega puni dÅ¾epove bogatih,

koji su moÄ‡ni

iako su potpuno beskorisni.

Surova Äinjenica je

da menadÅ¾er sa Vol strita

uzima preko 300 miiliona dolara godiÅ¡nje,

a ne doprinosi apsolutno nikako,

a da nauÄnik koji traÅ¾i lek

koji bi mogao da spase ÄoveÄanstvo,

zaradi najviÅ¡e 60 000, i to ako ima sreÄ‡e.

Kada je reÄ o monetarnom sistemu,

klasna podela je ugraÄ‘ena u njegovu strukturu.

Ako, na primer,

imate milion dolara i oroÄite ga

sa 4% kamate,

zaradiÄ‡ete 40 000 dolara za godinu dana,

bez ikakvog druÅ¡tvenog doprinosa.

Kada osoba iz niÅ¾e klase digne kredit

da kupi kuÄ‡u ili kola,

ona plaÄ‡a kamatu koja,

u stvari,

otplaÄ‡uje milioneru njegovih 4%.

KraÄ‘a od siromaÅ¡nih na raÄun bogatih

je temeljni aspekt monetarnog sistema.

Ovo moÅ¾emo da nazovemo “strukturnim klasizmom”.

Iako je klasno druÅ¡tvo kroz istoriju

uvek smatrano nepravednim,

Äinjenica je

da 1% ljudi danas drÅ¾i 40% bogatstva planete.

ÄŒak i ako zanemarimo materijalnu

jednakost, iza nejednakosti

se krije neÅ¡to

Å¡to izaziva pogorÅ¡anje opÅ¡teg zdravlja.

ÄŒini mi se da nas Äesto zbunjuje kontrast

izmeÄ‘u ekonomskog uspeha naÅ¡ih druÅ¡tava,

koja su oÄigledno veoma bogata,

i brojnih socijalnih poraza.

Na osnovu stopa mentalnih oboljenja,

upotrebe droga, nasilja

ili samopovreÄ‘ivanja meÄ‘u decom,

jasno je da u naÅ¡im druÅ¡tvima neÅ¡to

ozbiljno nije u redu.

Podaci koje sam opisao

jasno pokazuju ono Å¡to ljudi oduvek

oseÄ‡aju – da je nejednakost razorna

i da nagriza druÅ¡tvo.

Ispostavilo se da je taj oseÄ‡aj sasvim ispravan.

PsiholoÅ¡ke i druÅ¡tvene posledice nejednakosti

ispoljavaju se pre svega kroz oseÄ‡anja

viÅ¡e i niÅ¾e vrednosti.

Takve podele

idu zajedno sa poÅ¡tovanjem i nepoÅ¡tovanjem.

Ljudi sa dna oseÄ‡aju nepoÅ¡tovanje

i zbog toga ima viÅ¡e nasilja

u druÅ¡tvima veÄ‡e nejednakosti.

NajÄeÅ¡Ä‡i uzrok nasilja su oseÄ‡anja niÅ¾e vrednosti

i nepoÅ¡tovanja.

Ako bi trebalo da izdvojim jedan princip,

princip koji bi bio najvaÅ¾niji

za prevenciju nasilja,

to bi bila jednakost.

NajznaÄajniji faktor

koji uzrokuje stopu nasilja

je stepen jednakosti odnosno nejednakosti

u nekom druÅ¡tvu.

Nejednakost je najvaÅ¾niji razlog

zbg kog druÅ¡tva ne funkcioniÅ¡u.

Kada je nejednakost velika,

sve ide naopako,

bilo da je reÄ o kriminalu

zdravlju, mentalnim bolestima…

Veoma je uznemirujuÄ‡e Å¡to, kada je reÄ o zdravlju,

jednostavno ne smete da budete

ili se rodite siromaÅ¡ni.

VaÅ¡e zdravlje direktno zavisi od vaÅ¡eg

“zdravstvenog socio-ekonomskog statusa”.

Å to vam je niÅ¾i

socio-ekonomski status,

vaÅ¡e zdravlje je loÅ¡ije

i podloÅ¾niji ste raznim bolestima.

Å to ste siromaÅ¡niji,

Å¾ivotni vek se skraÄ‡uje,

smrtnost novoroÄ‘enÄadi je veÄ‡a.

NajvaÅ¾nije pitanje je

zbog Äega te razlike postoje.

Jednostavnan i oÄigledan odgovor je

da ako ste bolesni,

niste dovoljno produktivni,

a to stvara socioekonomske razlike.

Bez velike greÅ¡ke

vrlo jednostavno moÅ¾emo

na osnovu socio-ekonomskog

statusa nekog desetogodiÅ¡njaka

da predvidimo njegovo zdravlje

nekoliko decenija kasnije.

To je dokaz te uslovljenosti.

Ako mislite da je to samo zato Å¡to siromaÅ¡ni

ne mogu da priuÅ¡te lekara,

niste u pravu.

To nema veze sa tim,

jer se ovo deÅ¡ava

i u zemljama sa jedinstvenom

zdravstvenom zaÅ¡titom.

JoÅ¡ jedno â€žobjaÅ¡njenjeâ€:

bi moglo da bude: Å¡to si

siromaÅ¡niji pre Ä‡eÅ¡ da propuÅ¡iÅ¡,

propijeÅ¡ se i skloniji si riziÄnom ponaÅ¡anju.

To moÅ¾da ima veze, ali istraÅ¾ivanja pokazuju

da ima veze samo u treÄ‡ini sluÄajeva.

Å ta je onda objaÅ¡njenje?

Preostaje nam da to objasnimo

stresom koji siromaÅ¡tvo izaziva.

Å to si siromaÅ¡niji, i to poÄev

od osobe za dolar siromaÅ¡nije

od Bila Gejtsa,

to si loÅ¡ijeg zdravlja.

To nam govori neÅ¡to veoma vaÅ¾no:

veza izmeÄ‘u zdravlja i siromaÅ¡tva

poÄiva na oseÄ‡anju siromaÅ¡tva.

Postajemo sve viÅ¡e svesni da hroniÄni stres

ozbiljno utiÄe na zdravlje,

a ubedljivo najveÄ‡i izvor stresa

je kvalitet druÅ¡tvenih odnosa.

NiÅ¡ta tako ne naruÅ¡ava

kvalitet druÅ¡tvenih odosa

kao socio-ekonomsko raslojavanje u druÅ¡tvu.

Nauka je pokazala

da bez obzira na bogatstvo,

stres Å¾ivljenja u podeljenom druÅ¡tvu

dovodi do velikog broja bolesti.

Å to su veÄ‡e razlike, to su bolesti teÅ¾e.

Å½ivotni vek je duÅ¾i gde je ova razlika manja.

Broj narkomana je manji Å¡to je razlika manja.

Mentalno bolesnih je manje Å¡to je razlika manja.

Poverenje meÄ‘u ljudima

veÄ‡e je u zemljama gde su

druÅ¡tvena raslojavanja manja.

Obrazovna postignuÄ‡a su veÄ‡a kad su razlike manje.

Ubistava je manje u zemljama sa veÄ‡om jednakoÅ¡Ä‡u.

Kriminal i broj zatvorenika je manji

kada su razlike manje.

Ima toga joÅ¡: smrtnost odojÄadi,

gojaznost, maloletniÄke trudnoÄ‡e reÄ‘i su

u druÅ¡tvima sa veÄ‡om jednakoÅ¡Ä‡u.

Najzanimljivije je Å¡to

u takvim druÅ¡tvima ima viÅ¡e inovacija,

Å¡to podriva rasprostranjeno shvatanje da je

takmiÄarsko druÅ¡tvo kreativnije i inventivnije.

Sem toga, poznata britanska

â€žVajthol studijaâ€ potvrdila je

da postoji druÅ¡tvena raspodela bolesti

od vrha socio-ekonomske skale

prema dnu.

U najniÅ¾em druÅ¡tvenom sloju

4 puta je veÄ‡a smrtnost

od posledica srÄanih oboljenja

u odnosu na najviÅ¡i sloj,

bez obzira na dostupnost zdravstvene zaÅ¡tite.

Å to je finansijski status loÅ¡iji,

u proseku je loÅ¡ije i zdravlje.

Ovaj fenomen je posledica

psiho-socijalnog stresa

koji je uzrok najveÄ‡ih poremeÄ‡aja

u savremenom druÅ¡tvu.

A Å¡ta je njegov uzrok?

Monetarni trÅ¾iÅ¡ni sistem.

Budite sigurni da

najgori razaraÄ ekologije,

najveÄ‡i izvor otpada, uniÅ¡tenja i zagaÄ‘enja,

najjaÄi generator nasilja, ratova,

kriminala, siromaÅ¡tva, izumiranja vrsta, nehumanosti,

osnovni uzrok druÅ¡tvenih i liÄnih neuroza,

psihiÄkih oboljenja – depresije i anksioznosti,

najdublji izvor druÅ¡tvene paralize

koja koÄi razvoj novih metodologija,

ugroÅ¾ava zdravlje, globalnu odrÅ¾ivost

i napredak na ovoj planeti

nije neka korumpirana vlada ili zakonodavstvo,

neka prljava korporacija ili bankarski kartel,

neka greÅ¡ka u ljudskoj prirodi

ili tajna svetska zavera.

Uzrok leÅ¾i

u samom temelju naÅ¡eg

druÅ¡tveno-ekonomskog sistema.

[Deo 3: Projekat Zemlja ]

Zamislite na trenutak da moÅ¾emo

da napravimo potpuno novu civilizaciju.

Å ta ako bismo otkrili

planetu potpuno identiÄnu Zemlji

s tom razlikom

Å¡to se na njoj

joÅ¡ nisu pojavili ljudi?

Koliko bi tu moguÄ‡nosti bilo!

Nema drÅ¾ava, gradova, zagaÄ‘enja, stranaka,

samo iskonsko okruÅ¾enje.

Å ta bismo uradili?

Prvo nam treba cilj, zar ne?

MoÅ¾emo da kaÅ¾emo da bi cilj bio opstanak,

i to ne puko preÅ¾ivljavanje, veÄ‡ optimalan,

zdrav i napredan Å¾ivot.

VeÄ‡ina ljudi ima Å¾elju da Å¾ivi

i da to bude bez patnje.

Zbog toga bi osnova nove civilizacije

morala da bude odrÅ¾iva

i da uzme u obzir

materijalne potrebe

svih ljudi,

otklanjajuÄ‡i sve Å¡to moÅ¾e

da bude Å¡tetno na duge staze.

Ako bi nam cilj bila maksimalna odrÅ¾ivost,

pitanje je kako bismo to postigli.

Kakav bi bio naÅ¡ pristup?

Da vidimo.

Politika bi trebalo da je metod socijalnog funkcionisana na Zemlji.

Å ta doktrine republikanaca, liberala,

konzervativaca ili socijalista kaÅ¾u o oblikovanju druÅ¡tva?

Ama baÅ¡ niÅ¡ta!

A Å¡ta je sa religijom?

Sigurno je veliki tvorac ostavio neka uputstva.

Ni tu ne nalazim niÅ¡ta.

Dobro, Å¡ta nam onda preostaje?

ÄŒini mi se da nam preostaje nauka.

NauÄni metod je jedinstven po tome Å¡to zahteva

da se svaka ideja proveri i potvrdi

i sve do Äega doÄ‘e podloÅ¾no je opovrgavanju.

Za razliku od religije i politike,

nauka nema ego

i prihvata da sve do Äega je doÅ¡la

moÅ¾e da se opovrgne.

Ona sve preispituje i stalno se razvija.

To mi zvuÄi priliÄno razumno.

Kako bismo, sa nauÄnim znanjem

koje trenutno posedujemo

i sa ciljem maksimalnog oÄuvanja

ljudske vrste,

zapoÄeli proces izgradnje druÅ¡tva?

Prvo pitanje je Å¡ta

nam je potrebno da bismo opstali?

Odgovor je jasan, resursi planete.

Potreba nam je voda za piÄ‡e, energija,

sirovine od kojih pravimo oruÄ‘a i domove.

Zemlja je izvor resursa

neophodnih za naÅ¡ opstanak.

Kada ovo uvidimo,

treba da saznamo Å¡ta imamo i gde se to nalazi.

To zahteva veliki broj ispitivanja.

Treba da lociramo svaki resurs na planeti

i njegovu koliÄinu i dostupnost.

Od naslaga bakra, preko mesta

najpogodnijih za koriÅ¡Ä‡enje energije vetra,

do prirodnih izvora vode,

broja riba u okeanima

i plodnog zemljiÅ¡ta na kome bi se uzgajala hrana.

Ipak, poÅ¡to Ä‡emo

da koristimo ove resurse,

ne moÅ¾emo samo da ih lociramo i identifikujemo,

veÄ‡ i da ih pratimo.

Bilo bi veoma loÅ¡e ako bi nam

neÄega ponestalo.

Trebalo bi pratiti ne samo eksploataciju,

veÄ‡ i stopu obnovljivosti resursa:

koliko je drvetu potrebno da izraste

ili izvoru da se dopuni.

To se zove â€ždinamiÄka ravnoteÅ¾a”.

Ako seÄemo drveÄ‡e brÅ¾e nego Å¡to ono raste,

imamo ozbiljan problem, jer je to neodrÅ¾ivo.

Kako da napravimo taÄan inventar,

naroÄito kada su resursi

rasuti Å¡irom planete?

Veliki rudnici minerala su u Afrci,

energija je na Srednjem istoku,

plimski potencijal na obali Severne Amerike,

najveÄ‡i izvori sveÅ¾e vode u Brazilu…

Ponovo stara dobra nauka ima predlog:

radi se o â€žteoriji sistemaâ€.

koja kaÅ¾e da je tkivo Äitavog prirodnog sveta,

od Äoveka preko zemljine biosfere,

do gravitacione sile solarnog sistema

jedan veliki prepleten sistem u sinergiji.

PoÅ¡to Äovekove Ä‡elije formiraju

organe, a sistemi organa organizam,

za Äiji opstanak su nuÅ¾ni resursi planete,

hrana, vazduh i voda, Å¾ivotno smo povezani

sa Zemljom.

Priroda nalaÅ¾e da napravimo inventar

i pratimo podatke da bismo upravljali sistemom.

Globalni sistem za upravljanje resursima

obuhvatio bi svaki resurs na planeti.

Nema alternative. Ako nam je cilj opstanak

na duÅ¾e staze, moramo da vodimo raÄuna o svemu.

Treba da se pozabavimo i proizvodnjom.

Kako da koristimo resurse?

Kakav je proizvodni proces i na Å¡ta

da obratimo paÅ¾nju da bismo ga

prilagodili Â maksimalnoj odrÅ¾ivosti?

Prva Äinjenica koja se nameÄ‡e je

da moramo sve da Äuvamo.

Resursi na planeti nisu neiscrpni,

zato je vaÅ¾na strategija.

StrateÅ¡ka zaÅ¡tita je apsolutno neophodna.

Drugo, uviÄ‘amo da su neki resursi

manje pogodni za upotrebu od drugih.

ÄŒinjenica je da koriÅ¡Ä‡enje nekih od njih

pogubno utiÄe na okolinu,

a time i na naÅ¡e zdravlje.

Na primer, nafta i fosilna goriva kako god ih

koristili, ispuÅ¡taju Å¡tetne materije u okolinu.

Zbog toga treba da ih koristimo

Å¡to reÄ‘e moÅ¾emo, a najbolje nikad.

SreÄ‡om, imamo energiju sunca, vetra, talasa,

plime, toplotni diferencijal, geotermalne moguÄ‡nosti

da napravimo takvu strategiju potroÅ¡nje

da izbegnemo tzv. negativne retroakcije,

sve Å¡to moÅ¾e da Å¡tetiti okruÅ¾enju,

pa i nama samima.

Nazovimo to “strateÅ¡kom bezbednoÅ¡Ä‡u”

i dodajmo i to naÅ¡oj “strateÅ¡koj zaÅ¡titi”.

Ipak, ni to nije sve.

BiÄ‡e nam potrebna i “strategija efikasnosti”

za samu mehaniku proizvodnje.

Postoje tri protokola

koje apsolutno moramo da poÅ¡tujemo.

Prvo, svaki proizvod mora

da traje Å¡to je duÅ¾e moguÄ‡e.

Å to je kraÄ‡i rok trajanja

trebaÄ‡e nam viÅ¡e resursa

i stvaraÄ‡emo viÅ¡e otpada.

Drugo, kada se neÅ¡to pokvari

ili zbog neÄega prestane da se koristi,

treba ga reciklirati da bi se maksimalno iskoristilo.

Ovaj protokol mora da se poÅ¡tuje tokom

Äitavog procesa proizvodnje.

TreÄ‡e, tehnologijama poput elektronike, koje se

brzo razvijaju i najbrÅ¾e zastarevaju,

treba praviti takve stvari

koje je moguÄ‡e lako prepravljati.

Niko ne Å¾eli da baci Äitav raÄunar

zato Å¡to je jedan deo otkazao ili zastareo.

Treba praviti prilagodljive delove,

standardizovane i univerzalno zamenljive,

koji su u skladu sa tehnoloÅ¡kim trendovima.

Kad shvatimo da su â€žstrateÅ¡ko oÄuvanjeâ€,

â€žstrateÅ¡ka zaÅ¡titaâ€ i â€žstrateÅ¡ka efikasnostâ€

Äisto tehniÄka pitanja

osloboÄ‘ena stavova i predrasuda ljudi,

ubaciÄ‡emo te strategije u raÄunar

koji vrÅ¡i relevantne proraÄune

i omoguÄ‡ava nam da naÄ‘emo

apsolutno najbolji metod

za odrÅ¾ivu proizvodnju.

Iako moÅ¾da zvuÄi komplikovano,

to je obiÄan digitron,

jedan fleksibilan sistem

za odluÄivanje i nadgledanje,

kakav se ponegde u svetu

veÄ‡ koristi. NaÅ¡ bi samo bio mnogo veÄ‡i.

Dakle,

radi se o sistemu za upravljanje resursima

i o sistemu za upravljanje proizvodnjom,

koji su kompjuterizovani u cilju najveÄ‡e

efikasnosti, oÄuvanja i sigurnosti.

Ljudski um ili skup umova ne mogu da prate

sve podatke koji moraju da se prate.

To mogu i treba da rade raÄunari.

Tako stiÅ¾emo do sledeÄ‡eg nivoa: distribucije.

Koja strategija ima najviÅ¡e smisla?

NajkraÄ‡e rastojanje

izmeÄ‘u dve taÄke je prava linija,

a za transportne maÅ¡ine potrebna je energija.

Å to je manja udaljenost, veÄ‡a je efikasnost.

Proizvoditi na jednom kontinentu i slati na drugi

ima smisla samo ako je proizvodnja

u nekoj oblasti nemoguÄ‡a.

U suprotnom smo na gubitku.

Ako bismo lokalizovali proizvodnju, transport bi

bio lak, brz i Å¡tedela bi se energija.

To se zove “strategija blizine”,

i znaÄi da maksimalno

skraÄ‡ujemo put dobara,

sirovina i gotovih proizvoda.

Naravno, moramo da znamo

koja dobra transportujemo i zaÅ¡to.

To spada u kategoriju potraÅ¾nje.

PotraÅ¾nja je ono Å¡to je ljudima potrebno

da budu zdravi i da Å¾ive kvalitetno.

Materijalne potrebe ljudi

kreÄ‡u se od osnovnih Å¾ivotnih potrepÅ¡tina

kao Å¡to su hrana, Äista voda i zaklon,

do stvari za rekreaciju i relaksaciju,

Å¡to su vaÅ¾ni faktori

ukupnog zdravlja pojedinca i druÅ¡tva.

NapraviÄ‡emo joÅ¡ jedno istraÅ¾ivanje.

Na osnovu ljudskih potreba

ustanoviÄ‡emo potraÅ¾nju i poÄeÄ‡emo proizvodnju.

PoÅ¡to Ä‡e potraÅ¾nja da varira

po razliÄitim regionima, trebaÄ‡e nam

sistem za praÄ‡enje potraÅ¾nje i distribucije,

da bismo izbegli viÅ¡kovi i nestaÅ¡ice.

Ovo nije nova ideja,

to rade svi veÄ‡i trgovinski lanci

da bi imali odgovarajuÄ‡e zalihe,

samo sada razmiÅ¡ljamo na globalnom nivou.

Ipak, ne moÅ¾emo da razumemo potraÅ¾nju

ako ne znamo stvarno iskoriÅ¡Ä‡enje robe.

Da li je logiÄno i odrÅ¾ivo da svako ima

komad svega proizvedenog, iako mu to ne treba?

Ne, to bi bilo rasipniÅ¡tvo.

Ako nam neÅ¡to treba u proseku

45 minuta dnevno,

mnogo je bolje

da to svakome bude na raspolaganju

onda kada mu je potrebno.

Zaboravili smo da roba nije cilj,

veÄ‡ samo sredstvo.

Kad shvatimo da je kod robe

vaÅ¾na samo njena namena,

vidimo da je ograniÄenje

koje danas zovemo vlasniÅ¡tvo,

u ekonomskom smislu rasipno

i ekoloÅ¡ki nelogiÄno.

Zato treba osmisliti model strateÅ¡ke dostupnosti.

To bi bila osnova naÅ¡eg

â€žsistema potraÅ¾nje i distribucijeâ€.

Roba bi bila dostupna

kada god i gde god

bi bilo kome od nas bila potrebna.

U okviru mreÅ¾e snabdevanja,

centralni i regionalni centri

smeÅ¡teni blizu mesta stanovanja

bili bi funkcionalno reÅ¡enje.

Svako bi mogao da uÄ‘e, uzme neki artikal,

koristi ga i vrati kad mu viÅ¡e ne treba.

SliÄno kao u bibliotekama.

Osim lokalno, u stambenoj oblasti,

sliÄni centri snabdevanja

posebne namene postojali bi u oblastima

gde se neka roba Äesto koristi,

Äime bi se Å¡tedela energija transporta.

Sistem praÄ‡enja potraÅ¾nje povezao bi se

se sistemom upravljanja proizvodnjom,

i sistemom upravljanja resursima.

Oni bi Äinili jedinstvenu globalnu upravljaÄku

maÅ¡inu za uravnoteÅ¾eno snabdevanje,

koja bi osiguravala odrÅ¾ivost

brigom o naÅ¡im ograniÄenim resursima

i najkvalitetnijoj proizvodnji

strateÅ¡ki dizajnirane robe

koja bi se distrubuirala

na najpametniji i najefikasniji naÄin.

Jedinstvenost pristupa baziranog na oÄuvanju,

suprotnom svim dosadaÅ¡njim,

je u tome Å¡to je ovaj logiÄan, temeljan,

empirijski proces oÄuvanja i efikasnosti

jedini koji obezbeÄ‘uje odrÅ¾ivi opstanak na planeti,

a moÅ¾e da donese neÅ¡to neviÄ‘eno u ljudskoj istoriji:

izobilje. Dostupnost svega

ne samo malom delu stanovniÅ¡tva,

nego Äitavoj ljudskoj populaciji.

Ovakav ekonomski model,

sistematski globalni pristup

upravljanju resursima i procesima,

osmiÅ¡ljen da odgovorno

brine o celom ÄoveÄanstvu

na najefikasniji, odrÅ¾ivi naÄin,

mogli bismo da nazovemo

EKONOMIJA BAZIRANA NA RESURSIMA.

Ovu ideju je definisao 1970. godine

strukturalni inÅ¾enjer Å½ak Fresko.

On je shvatio da je druÅ¡tvo u koliziji

sa prirodom i sobom, da je neodrÅ¾ivo

i da Ä‡emo, ako se stvari ne promene,

ovako ili onako da uniÅ¡timo sami sebe.

Å½ak, znate da ovo moÅ¾emo

da napravimo sa onim Å¡to

danas znamo ili samo pretpostavljate?

Sve to znamo da napravimo i treba nam

deset godina da promenimo lice zemlje

i pretvorimo je u raj.

Izbor je na vama.

TakmiÄenje u nuklernom naoruÅ¾anju,

razvoj novih oruÅ¾ija,

pokuÅ¡aji da se problemi reÅ¡e

glasanjem za ovu ili onu partiju…

Politika je ogrezla u korupciji.

PonoviÄ‡u:

komunizam, socijalizam, faÅ¡izam, demokrate,

liberali – samo troÅ¡imo ljudska biÄ‡a.

Sve organizacije koje veruju u bolji Å¾ivot:

ne postoje problemi crnaca,

Poljaka, Jevreja ili Grka,

problemi Å¾ena – to su ljudski problemi.

Ne bojim se nikoga i ni za koga ne radim,

niko ne moÅ¾e da me razvlasti.

Nemam Å¡efa.

Bojim se da Å¾ivim u savremenom druÅ¡tvu,

koje vrvi od nekompetentnosti.

Slobodno trÅ¾iÅ¡te je prestalo

da bude korisno pre 35 godina.

Ako se ne budemo promenili, nestaÄ‡emo.

Horor filmovi Ä‡e da postanu stvarnost,

loÅ¡a reÅ¡enja

i politika

Ä‡e biti deo tog filma.

Ljudi Äesto koriste termin â€žhladna naukaâ€

jer je nauka analitiÄna,

a ne znaju ni Å¡ta to znaÄi.

Nauka daje najpribliÅ¾niju sliku toga

kako sveta zaista funkcioniÅ¡e.

Ona jednostavno govori istinu.

NauÄnik ne pouÅ¡ava da se dopadne,

on iznosi svoja otkriÄ‡a.

NauÄnici sve preispituju

i ako jedan utvrdi da neki materijal

ima odreÄ‘ene osobine,

drugi Ä‡e ponoviti eksperiment

i dobiÄ‡e potpuno isti rezultat.

NauÄnik Ä‡e, iako matematiÄki izraÄuna

da krilo aviona moÅ¾e

da izdrÅ¾i neko optereÄ‡enje,

ipak da stavi dÅ¾akove peska na njega

pre nego Å¡to kaÅ¾e

da mu je proraÄun bio taÄan ili netaÄan.

Volim taj sistem jer je nepristrasan

i ne veruje bezrezervno matematici.

I nju takoÄ‘e morate da testirate.

Treba proveriti svaki sistem

koji je moguÄ‡e proveriti

i sve odluke treba bazirati na istraÅ¾ivanju.

Ekonomija zasnovana na resursima

primenjuje na druÅ¡tvo nauÄni metod

koji se danas ne poÅ¡tuje.

DruÅ¡tvo je tehniÄki proizvod.

Najefikasnije metode oÄuvanja zdravlja,

proizvodnje, distribucije i infrastrukture

nude nauka i tehnologija,

a ne politika i monetarna ekonomija.

DruÅ¡tvo funkcioniÅ¡e kao avion,

nema republikanske ili liberalne aviotehnologije.

Isto tako, priroda je

ogledno polje naÅ¡e nauke

i definisan sistem.

Na nama je da je razumemo.

Ona ne mari za ono Å¡to

subjektivno mislite i u Å¡ta verujete.

MoÅ¾ete da birate:

ili da usvojiite zakone prirode

i Å¾ivite u skladu sa njima

doprinoseÄ‡i zdravlju i odrÅ¾anju,

ili da se uludo inatite.

Ma kako snaÅ¾no verovali

da moÅ¾ete da hodate po zidu,

sila gravitacije vam to ne dozvoljava.

Ako ne jedete, umreÄ‡ete.

Ako odojÄe ne oseti dodir, umreÄ‡e.

MoÅ¾da zvuÄi grubo, ali priroda diktira pravila.

MoÅ¾emo ili da budemo u harmoniji sa njom

ili da trpimo neminovne negativne posledice.

Dakle, resursno-bazirana ekonomija je

skup dokazanih saznanja o Å¾ivotu,

gde se odluke zasnivaju

na optimalnom odnosu opstanka ljudi i prirode.

Ona poÅ¡tuje empirijsku â€žosnovu Å¾ivotaâ€

i potrebe svakog Äoveka,

bez obzira na politiku i religiju.

Ovde nema kulturnog relativizma.

To nije pitanje stava,

ljudske potrebe su ljudske potrebe.

Slobodan pristup sveÅ¾em vazduhu,

zdravoj hrani i Äistoj vodi,

kao i sigurno, oÄuvano i nenasilno

okruÅ¾enje, neophodni su

za mentalno i fiziÄko zdravlje,

razvoj sposobnosti

i opstanak vrste.

Resursno-bazirana ekonomija se

temelji na resursima kojima raspolaÅ¾emo.

Ne moÅ¾ete samo da dovedete ljude na ostrvo

ili da sagradite grad za 50.000 stanovnika

bez pristupa osnovnim potrepÅ¡tinama.

Kada kaÅ¾em “sveobuhvatan sistemski pristup”

mislim na inventar lokalnih resursa

i kapacitete odreÄ‘ene oblasti,

ne samo na arhitekturu,

ne samo na projekat.

Projekat mora da bude takav

da unapreÄ‘uje ljudski Å¾ivot.

To zovem sveobuhvatnim naÄinom razmiÅ¡ljanja.

Hrana, odeÄ‡a, dom, toplina, ljubav,

sve su to osnovne ljudske potrebe

i ako bilo koju uskratite,

dobijate poniÅ¾ene ljude, manje sposobne za Å¾ivot.

Ekonomija bazirana na resursima je sistemski pristup

koriÅ¡Ä‡enju resursa, proizvodnji i distribuciji,

zasnovan na realnim ekonomskim â€žstrategijamaâ€

koje garantuju efikasnost

i odrÅ¾ivost u svakoj oblasti ekonomije.

RazmiÅ¡ljamo dalje o logiÄnom projektovanju.

Å ta je sledeÄ‡e?

Gde se sve ovo materijalizuje?

U gradovima.

Gradovi su bitna odlika moderne civilizacije.

Uloga im je da omoguÄ‡e lak pristup potrepÅ¡tinama

kao i veÄ‡u druÅ¡tvenu podrÅ¡ku i interakciju zajednice.

Kako bismo osmislili idealan grad?

Kog bi oblika trebalo da bude?

Kvadrata, trapeza?

Oblik koji bi bio idealan

da bi udaljenosti bile ravnomerne

je krug.

Å ta grad treba da sadrÅ¾i?

Potrebne su nam stambena, energetska,

industrijska i poljoprivredna oblast.

Potrebni su nam, takoÄ‘e, i prostori

za kulturu, rekreaciju, obrazovanje.

Potreban nam je park,

prostori za zabavu i kulturne manifestacije,

obrazovanje i istraÅ¾ivaÄki rad.

PoÅ¡to se radi o kruÅ¾nom reÅ¡enju,

racionalno je smestiti sadrÅ¾aje u pojaseve

zavisno od toga koliko prostora traÅ¾e

a tako Ä‡e biti i lako pristupaÄni.

OdliÄno.

Hajde da konkretizujemo ovu ideju.

Prvo treba da razmotrimo

osnovnu infrastrukturu grada:

vodovod, odvode za smeÄ‡e

i transport energije.

MreÅ¾ni koncept vodovoda i kanalizacije koji i danas

postoji moÅ¾emo da proÅ¡irimo

i na odvoÄ‘enje otpada i isporuke.

Nema viÅ¡e Ä‘ubretara ni poÅ¡tara.

Za to bismo mogli da upotrebimo

automatske pneumatske cevi i sliÄne tehnologije.

Isto vaÅ¾i i za saobraÄ‡aj.

Treba da bude integrisan i dizajniran

da smanji ili ukloni potrebu za automobilima.

ElektriÄni tramvaji, transporteri

i vozovi prevozili bi vas

po gradu, Äak i gore-dole,

a povezivali bi i gradove meÄ‘u sobom.

Ako bi automobili bili neophodni,

njima bi, radi sigurnosti, upravljao satelit.

Ova tehnologija, u stvari, veÄ‡ funkcioniÅ¡e.

U udesima pogine 1,2 miliona ljudi godiÅ¡nje,

a povreÄ‘enih bude oko 50 miliona.

To je apsurd koji moÅ¾e da se izbegne.

UreÄ‘eni gradovi i automatizovana vozila

ovo praktiÄno eliminiÅ¡u.

Poljoprivreda.

NasumiÄnim i jeftinim industrijskim metodama,

primenom pesticida i preteranim Ä‘ubrenjem,

uniÅ¡tili smo veÄ‡inu

obradive zemlje na planeti

i sami sebe zatrovali.

Industrijski i poljoprivredni otrovi

prisutni su u svakom Äoveku, pa i kod odojÄadi.

SreÄ‡om, imamo sjajnu alternativu:

hidroponiÄna i aeroponiÄna sredstva

smanjuju upotrebu Ä‘ubriva i vode

do 75% u odnosu na trenutnu.

Hranu moÅ¾emo organski da uzgajamo

na viÅ¡espratnim farmama.

Pedeset spratova po jutru zemlje

praktiÄno ukida potrebu

za pesticidima i ugljovodonikom.

To je buduÄ‡nost industrijske obrade hrane.

Efikasna, Äista i ima je u izobilju.

Ti napredni sistemi biÄ‡e deo

poljoprivredne zone grada

i snabdevaÄ‡e hranom sve stanovnike,

iskljuÄujuÄ‡i potrebu za uvozom,

Å¡tedeÄ‡i vreme, otpad i energiju.

Kada smo kod energije,

energetski pojas Ä‡e planski pristupiti

dobijanju struje iz obnovljivih izvora:

vetra, sunca, geotermalnih izvora i toplotnih diferencijala,

a u blizini vode iz plime i talasa.

Da bismo izbegli oscilacije i osigurali

pozitivan energetski bilans,

ovi izvori radiÄ‡e u integrisanim sistemima,

pokretati jedni druge

i skladiÅ¡titi viÅ¡ak energije

u podzemne kondenzatore,

tako da niÅ¡ta ne propada.

Sem energije potrebne gradu,

neki delovi bi nezavisno mogli

da generiÅ¡u struju fotogalvanskim bojama,

pretvaraÄima pritiska, efektom termoparova

i drugim nedovoljno iskoriÅ¡Ä‡enim tehnologijama.

Ovo otvara pitanje

kako da se uopÅ¡te napravi

takva tehnologija?

To nas dovodi do proizvodnje.

U industrijskoj zoni bi, sem bolnica,

bilo srediÅ¡te proizvodnje.

Ova zona bi bila potpuno lokalizovana,

a sirovine bi se dobijale po pravilima

globalnog sistema upravljanja resursima,

a u skladu sa konkretnom potraÅ¾njom grada.

Å to se tiÄe tehnike proizvodnje,

trebalo bi da razmotrimo otkriÄ‡a

do kojih se doÅ¡lo nedavno,

a koja nose korenite promene.

ReÄ je o mehanizaciji

ili automatizaciji rada.

Pogledajte oko sebe i videÄ‡ete

da je skoro sve Å¡to koristimo

napravljeno automatski.

Cipele, odeÄ‡u, kuÄ‡ne aparate, automobile…

Sve su to napravile automatizovane maÅ¡ine.

MoÅ¾emo li da kaÅ¾emo da sva ta

tehnoloÅ¡ka dostignuÄ‡a nisu uticala na druÅ¡tvo?

Ne moÅ¾emo.

Ovi sistemi diktiraju nova ustrojstva

i potrebe i Äine mnoge stvari zastarelima.

Dakle, eksponencijalno smo napredovali

u razvoju i upotrebi tehnologije.

Automatika Ä‡e sigurno i dalje da se razvija,

te nema smisla da se tehnologija zaustavlja.

Automatizacija rada primenom tehnologije

je u osnovi svih velikih druÅ¡tvenih promena.

Od otkriÄ‡a pluga i prelaska na zemljoradnju,

preko parne maÅ¡ine i industrijalizacije,

do naÅ¡eg informatiÄkog doba

i razvoja savremene elektronike i raÄunara.

Kod danaÅ¡njih naprednih metoda proizvodnje,

mehanizacija sama evoluira.

Prevazilazimo stare metode

sklapanja delova u celinu,

i prelazimo na napredniji naÄin proizvodnje

celog proizvoda u jednom procesu.

Kao inÅ¾enjer, fasciniran sam biologijom

jer je puna neverovatnih inÅ¾enjerskih poduhvata.

Ona prouÄava stvari koje se same dupliraju

i najbolje definiÅ¡e Å¾ivot.

Intrigira me i ideja o maÅ¡inama

koje se same dupliraju.

Rep-rap je trodimenzionalni Å¡tampaÄ

koji poveÅ¾ete sa raÄunarom

i umesto dvodimenzionalnih printova

pravite prave trodimenzionalne objekte.

3D Å¡tampaÄi nisu niÅ¡ta novo,

oni postoje veÄ‡ 30 godina.

Rep-Rap moÅ¾e da odÅ¡tampa sopstvene delove.

Ako imaÅ¡ takav Å¡tampaÄ,

moÅ¾eÅ¡ da ga napraviÅ¡ prijateljima

ili da odÅ¡tampaÅ¡ mnogo korisnih stvari.

Od osnovnih stvari za domaÄ‡instvo,

do kompletne Å¡koljke za auto.

Trodimenzionalno Å¡tampanje ima potencijal

da transformiÅ¡e sve vrste proizvodnje,

ukljuÄujuÄ‡i i izgradnju kuÄ‡a.

Contour Crafting je

fabriÄka tehnologija trodimenzionalnog

Å¡tampanja u kojoj direktno iz kompjuterskog

modela gradimo trodimenzionalne objekte.

KoriÅ¡Ä‡enjem ove tehnologije, biÄ‡e moguÄ‡e

izgraditi kuÄ‡u od 180 kvadrata

za jedan dan potpuno mehanizovano.

Ljudi su zainteresovani za automatsku gradnju

jer ona zaista ima prednosti.

Na primer, graÄ‘evinarstvo je fiziÄki naporno,

pa iako obezbeÄ‘uje dosta radnih mesta,

stvara probleme i velike komplikacije.

GraÄ‘evinarstvo je najopasniji posao,

opasniji od rudarstva i poljoprivrede.

Na tom poslu se u svim zemljama najviÅ¡e gine.

Drugi problem je otpad.

ProseÄna kuÄ‡a u Americi izbaci 3-7 tona otpada.

To je previÅ¡e u odnosu na efekte,

a znamo da se oko 40% materijala

u svetu koristi u gradjevinarstvu.

Rasipaju se energija i resursi,

a okolina se ozbiljno ugroÅ¾ava.

Pravljenje kuÄ‡a od drveta, ÄekiÄ‡em i ekserima

je apsurdno pored danaÅ¡nje tehnologije

i taj naÄin Ä‡e da nestane

kao i radniÄka klasa pred industrijalizacijom.

Nedavno je objavljena studija ekonimiste Dejvida Autora,

koji kaÅ¾e da je srednja klasa iÅ¡Äezla

i da je zamenjena automatima.

Jednostavno, mehanizacija je produktivnija,

efikasnija i izdrÅ¾ljivija od ljudskog rada

u svakom sektoru danaÅ¡nje ekonomije.

MaÅ¡inama ne treba godiÅ¡nji odmor, pauza, penzija,

a mogu da rade bez prestanka.

Njihov uÄinak i preciznost

prevazilaze svaki ljudski rad.

SuÅ¡tina je u tome da je ljudski rad

prevaziÄ‘en i nepraktiÄan,

a sve veÄ‡a nezaposlenost

je rezultat evolucije

tehnoloÅ¡ke efikasnosti.

Godinama su trÅ¾iÅ¡ni ekonomisti

poricali porast â€žtehnoloÅ¡kih viÅ¡kova”,

zato Å¡to se Äinilo da novi sektori

uspevaju da uposle viÅ¡ak radnika.

ViÅ¡ak danas prelazi u usluÅ¾ni sektor

koji zapoÅ¡ljava 80% radne snage

u Americi i veÄ‡ini industrijskih zemalja.

Ipak, i ovaj sektor je pred

velikim izazovom zbog automatizovanih

kioska, restorana, pa Äak i prodavnica.

Ekonomisti danas konaÄno

priznaju ono Å¡to su godinama poricali:

ne samo da tehnologija ugroÅ¾ava

poslove svuda u svetu

i dovodi do globalne ekonomske krize,

veÄ‡ Å¡to je recesija dublja,

industrija se brÅ¾e mehanizuje.

Nije se primeÄ‡ivalo da Å¡to je

mehanizacija brÅ¾a radi uÅ¡tede novca,

to se viÅ¡e ljudi otpuÅ¡ta

i time se smanjuje kupovna moÄ‡.

To znaÄi da iako korporacije

mogu sve da proizvedu jeftinije,

sve manje ljudi moÅ¾e neÅ¡to da kupi

bez obzira koliko je jeftinije.

SuÅ¡tina je u tome da se igra

â€žrad za platuâ€ polako bliÅ¾i kraju.

U stvari, ako malo razmislite

o poslovima koji danas postoje,

a koji bi odmah mogli da se automatizuju,

75% svetske radne snage moglo bi

sutra da bude zamenjeno maÅ¡inama.

Zato u ekonomiji baziranoj na resursima

nema monetarno-trÅ¾iÅ¡nog sistema.

Ne postoji novac,

ni potreba za njim.

Resursno-bazirana ekonomija

prepoznaje efikasnost mehanizacije

i prihvata sve Å¡to ona nudi.

Ne protivi joj se, kao mi danas.

ZaÅ¡to? Jer je neodgovorno

ne obraÄ‡ati paÅ¾nju na odrÅ¾ivost i efikasnost.

To nas vraÄ‡a na gradski sistem.

U srediÅ¡tu je centralna kupola

u kojoj nisu samo kuÄ‡e,

edukativni centri i transportna srediÅ¡ta,

veÄ‡ i kompjuter koji upravlja

tehniÄkim operacijama grada.

Grad je velika automatizovana maÅ¡ina

sa senzorima u svakom delu

koji prate izgradnju,

prikupljanje energije, proizvodnju, distribuciju.

Da li Ä‡e ljudi morati da ga nadgledaju

u sluÄaju kvara?

Verovatno hoÄ‡e,

ali njihov broj Ä‡e

vremenom da se smanjuje.

BiÄ‡e potrebno otprilike

tri posto gradske populacije

za obavljanje ovih poslova.

Uveravam vas

da u ekonomskom sistemu

osmiÅ¡ljenom da brine o vama

i obezbedi dobrobit,

neÄ‡ete morati da se povinujete

svakodnevnim diktaturama

poslova koji su veÄ‡inom beskorisni

ili druÅ¡tveno besmisleni.

NeÄ‡ete se boriti sa dugom koji

ne postoji da biste preÅ¾iveli.

Garantujem vam da Ä‡e ljudi dobrovoljno

da odrÅ¾avaju i poboljÅ¡avaju sistem

koji zaista brine o njima.

Uz priÄu o stimulaciji

Äesto se Äuje stav

da bi bez spoljnog pritiska

da se â€žzaraÄ‘uje za Å¾ivotâ€

ljudi samo besposleno sedeli,

pretvarajuÄ‡i se u debele lenjivce.

To je besmislica.

Sistem rada koji danas postoji

ne samo da ne otklanja lenjost,

nego je proizvodi.

SeÄ‡ate se da ste u detinjstvu

bili puni Å¾ivota, zainteresovani,

kreativni i radoznali.

Kasnije vas sistem natera

da se fokusirate na zaraÄ‘ivanje novca.

Usmeravaju vas

od osnovne Å¡kole do fakulteta,

da postanete deo sistema

koji zapravo sluÅ¾i samo

jednom procentu bogatih.

NauÄna IstraÅ¾ivanja su pokazala

da u inovativnim i kreativnim poslovima

ljudi nisu motivisani zaradom.

Samo stvaranje je nagrada.

Novac je stimulacija samo za proste,

“mehaniÄkeâ€ poslove za koje smo

pokazali da mogu da obavljaju i maÅ¡ine.

Kada je u pitanju inovativnost,

za Å¡ta je Äovekov ume stvoren,

dokazano je da je novac koÄnica

i smetnja kreativnom miÅ¡ljenju.

Zbog toga Nikola Tesla, braÄ‡a Rajt

i drugi pronalazaÄi Äiji je doprinos

ÄoveÄanstvu ogroman,

nikada nisu Å¾eleli novÄane nagrade.

Novac je, u stvari, laÅ¾ni pokretaÄ

i donosi mnogo viÅ¡e Å¡tete

nego koristi.

Dobro jutro, deco. Molim za tiÅ¡inu.

Voleo bih da mi kaÅ¾ete

Å¡ta Å¾elite da budete kad porastete.

Ko Å¾eli prvi da odgovori?

Da Äujemo, Sara.

Å½elim da radim u Mekdonaldsu kao moja mama.

PorodiÄna tradicija, znaÄi?

A ti, Linda?

Kad porastem, Å¾elim da budem

prostitutka na ulicama Njujorka!

Glamurozna devojka, a?

Vrlo ambiciozno.

A ti, Tomi?

Kad porastem, Å¾elim da budem

bogati biznismen koji radi

na Volstritu i profitira

od kolapsa stranih ekonomija.

Preduzimljivo.

Lepo je Å¡to imate razliÄita interesovanja.

[Å½rtve kulture]

Ekonomija bazirana na resursima

primenjuje nauÄni metod na druÅ¡tvo

ne samo kroz tehniÄku efikasnost.

Uzima se u obzir opÅ¡ta dobrobit

Äoveka i druÅ¡tva.

ÄŒemu socijalni sistem, na kraju krajeva,

ako ne obezbeÄ‘uje sreÄ‡u i miran suÅ¾ivot?

VaÅ¾no je da naglasmo da Ä‡e

ukidanje novÄanog sistema

i zadovoljenje osnovnih potreba,

gotovo istog Äasa dovesti do globalnog

smanjenja kriminala za 95%,

jer viÅ¡e neÄ‡e biti Å¡ta da se ukrade i proneveri.

95% zatvorenika je u zatvorima zbog

zloÄina vezanih za novac ili drogu,

a narkomanija je poremeÄ‡aj, a ne zloÄin.

Å ta je sa ostalih 5%,

zaista nasilnih ljudi?

Da li su oni

nasilni samo radi nasilja,

da li su to prirodno zli ljudi?

Razlog zbog koga iskreno mislim

da su moralne procene ljudskog nasilja

Äist gubitak vremena,

je taj Å¡to one ne doprinose

ni razumevanju uzroka,

ni prevenciji nasilnog ponaÅ¡anja.

Pitaju me da li verujem u ideju praÅ¡tanja kriminalcima.

Moj odgovor na to je

da ne verujem u oproÅ¡taj

niÅ¡ta viÅ¡e nego u osudu.

Tek kada celo druÅ¡tvo priÄ‘e

problemu nasilja kao problemu

javnog zdravlja i preventivne medicine,

a ne kao moralnom zlu,

tek kada promenimo

stavove, oÄekivanja i sistem vrednosti,

uspeÄ‡emo da smanjimo nasilje.

NeÄ‡emo viÅ¡e da ga stimuliÅ¡emo

kao Å¡to sada radimo.

Ako traÅ¾ite pravdu, razoÄaraÄ‡ete se.

To ne postoji.

Ljudi su proizvod svoje okoline.

Ako ih uÄite da budu rasisti puni predrasuda,

ako odrastaju u takvom okruÅ¾enju,

zaÅ¡to ih posle krivite?

Oni su Å¾rtve svoje podkulture

i potrebna im je pomoÄ‡.

Moramo da izmenimo okruÅ¾enje

koje uzrokuje devijantno ponaÅ¡anje,

to je reÅ¡enje,

a ne da Å¡aljemo ljude u zatvor.

Zato su opasni sudijeâ€š advokati,

sloboda izbora i sliÄni koncepti,

koji pruÅ¾aju netaÄne informacije.

Ova osoba je zla, ova je serijski ubica.

Serijske ubice se stvaraju,

kao Å¡to vojnici postaju serijske ubice sa puÅ¡kama.

Oni postaju maÅ¡ine za ubijanje,

ali njih ne smatramo ubicama

zato Å¡to je to “normalno”.

Krivimo ljude, kaÅ¾emo za nekoga

da je nacista ako je muÄio Jevreje.

Nije, vaspitali su ga da to radi.

Mogli bismo da kaÅ¾emo da ljudi

imaju slobodu izbora

i da su slobodni da odluÄuju

samo ako niko na njih ne utiÄe,

a to uopÅ¡te nije tako.

Na odluke svakog od nas utiÄe

kultura u kojoj Å¾ivimo, naÅ¡a porodica

i dominantne vrednosti.

Na nas se utiÄe i ne postoji sloboda izbora.

Koja je najbolja drÅ¾ava na svetu?

Nisam obiÅ¡ao svet, ne znam

dovoljno o drugim kulturama da bih odgovorio.

Niko tako ne odgovori.

Bez razmiÅ¡ljanja kaÅ¾u da je

Amerika najbolja zemlja na svetu.

Bili ste u Indiji? Nisu.

U Engleskoj? Nisu.

U Francuskoj? Ni tamo.

Na Äemu temeljite taj stav?

Nemaju odgovor, pa se ljute.

Pitaju ko sam ja

da im govorim Å¡ta da mislie.

Nadam se da razumete da su ti ljudi zastranili.

Oni nisu odgovorni za svoj stav,

oni su Å¾rtve kulture,

na njih utiÄe kultura u kojoj Å¾ive.

[4. deo: Uspon]

Kada priÄamo o resursno-baziranoj ekonomiji,

obiÄno postoji veliki broj prigovora…

[Hej!]

[Stani malo!]

[To o Äemu prÄaÅ¡ je marksizam, druÅ¾e.]

[Staljin je pobio milijarde ljudi zbog takve ideje.]

[Moj otac je umro u gulagu!]

[Komunisto! FaÅ¡isto!]

[Ako mrziÅ¡ Ameriku, idi!]

Polako, smirite se.

[Smrt novom svetskom poretku!]

I dok je raslo bezumlje

Å¡okirane i zbunjene publike,

govornik je dobio infarkt i umro,

a film proglaÅ¡en komunistiÄkom propagandom je uniÅ¡ten.

[Sistemska greÅ¡ka]

[Pokrenuta rezervna kopija, popravljeno]

Kada ovako neÅ¡to kaÅ¾em Älanovima

nekog kluba pametnjakoviÄ‡a

kao Å¡to je Rimski klub ili neki sliÄan,

kaÅ¾u da sam marksist.

Kakav marksista, odakle im ta ideja?

Uhvatili su se za stereotip i ne puÅ¡taju.

To je njihov sveti gral

i baÅ¡ im je zgodno. Pitaju me

da li sam socijalista, komunista ili kapitalista.

KaÅ¾em da nisam niÅ¡ta od toga.

Zar su to jedine opcije?

Te politiÄke konstrukcije

su delo teoretiÄara ubeÄ‘enih da su

resursi planete neiscrpni.

Nijedna od ovih politiÄkih filozofija

ne razmatra moguÄ‡nost krajnje nestaÅ¡ice.

I komunizam i socijalizam i slobodno trÅ¾iÅ¡te

i faÅ¡izam su deo druÅ¡tvene evolucije.

Ne moÅ¾ete samo preskoÄiti iz jedne

kulture u drugu,

postoje meÄ‘usistemi.

Pre svih tih “izama” su Å¾ivotne potrebe

o kojima sam malopre priÄao,

skup uslova neophodnih

za svaki naredni dah.

Vazduh koji udiÅ¡ete,

voda koju pijete, sigurnost,

dostupnost obrazovanja,

sve ono Å¡to delimo i koristimo,

a bez Äega Å¾ivot nije moguÄ‡.

Moramo da se spustimo na zemlju.

NajvaÅ¾nije u Å¾ivotu nije neki “izam”,

veÄ‡ analiza Å¾ivotnih vrednosti.

[Nedopustivo]

Prosta istorijska Äinjenica je

da dominantna intelektualna kultura

bilo kog druÅ¡tva odraÅ¾ava

interese dominantne grupe ljudi.

U robovlasniÄkom druÅ¡tvu

stavovi o ljudima i njihovim pravima

odraÅ¾avaju potrebe robovlasnika.

U druÅ¡tvu zasnovanom na moguÄ‡nosti

jednog broja ljudi da kontroliÅ¡u i profitiraju

na raÄun miliona drugih,

dominantna intelektualna kultura

odraÅ¾ava potrebe te grupe ljudi.

Ako malo razmislite, videÄ‡ete

da ideje koje proÅ¾imaju psihologiju,

sociologiju, istoriju,

ekonomiju i politiÄke nauke,

suÅ¡tinski odraÅ¾avaju interese elite.

Akademici koji ih previÅ¡e preispituju

guraju se u stranu

ili se proglaÅ¡avaju radikalnima..

Dominantne vrednosti u kulturi

podrÅ¾avaju i forsiraju

ono Å¡to ta kultura nagraÄ‘uje.

PoÅ¡to se danas uspeh i status

mere materijalnim bogatstvom

a ne stvarnim doprinosima,

jasno je zaÅ¡to su stvari onakve kakve jesu.

Å½ivimo u sistemu poremeÄ‡enih vrednosti,

odvojeni od prirode,

gde je zdravlje pojedinca i druÅ¡tva

neuporedivo manje vaÅ¾no

od nagomilavanja bogatstva i profita.

Ovaj poremeÄ‡aj kao virus

proÅ¾ima svaki segment Å¾ivota:

vladu, medije, zabavu, Äak i akademiju.

UgraÄ‘eni zaÅ¡titni mehanizmi

Äuvaju sistem od svega

Å¡to moÅ¾e da ga ugrozi.

Sledbenici monetarno-trÅ¾iÅ¡ne religije,

samoproklamovani Äuvari statusa-kvo

traÅ¾e naÄine da spreÄe svako miÅ¡ljenje

koje osporava njihova uverenja.

Najpopularniji naÄin je projektovani dualizam.

Ako niste republikanac, onda ste demokrata,

ako niste hriÅ¡Ä‡anin, sigurno ste satanista.

Ako mislite da druÅ¡tvo moÅ¾e da bude

bolje, da se, recimo,

brine za svakog Äoveka,

onda ste utopista.

Najgora od svih je tvrdnja

da ako niste za â€žslobodno trÅ¾iÅ¡teâ€

onda ste protivnik slobode.

Ja sam zagovornik slobode!

Uvek kada Äujete reÄ â€žslobodaâ€

ili frazu “intervencija vlade”

to kada se deÅ¡ifruje, sasvim sigurno znaÄi:

spreÄavanje maksimizacije obrtanja novca

i stvaranja joÅ¡ novca u privatnom vlasniÅ¡tvu.

Kad god Äujete fraze poput

â€žviÅ¡e pogodnosti za graÄ‘aneâ€;

â€žizbor slobode umesto tiranijeâ€ i sliÄno,

uvek moÅ¾ete da ih tumaÄite isto

i naÄ‡i Ä‡ete istu vezu svaki

put kad to izgovore.

Ovo moÅ¾emo da nazovemo sintaksom,

vladajuÄ‡om sintaksom znaÄenja i vrednosti.

Koriste je i kada toga nisu svesni,

pa Äak i ako kaÅ¾u da nisu tako mislili,

to je ipak ono Å¡to rade.

Kao Å¡to koristimo gramatiku

i pridrÅ¾avamo se pravila,

a da ih nismo ni svesni.

Nazivam to â€žsintaksom vladajuÄ‡ih vrednostiâ€.

Kada god upotrebe neku od fraza

â€žintervencija vladeâ€, â€žodsustvo slobodeâ€,

â€žslobodaâ€, â€žprogresâ€ ili â€žrazvojâ€

moÅ¾ete to da prevedete na isto znaÄenje.

Naravno, kad Äujete reÄ “sloboda”,

obiÄno uz nju ide

i reÄ “demokratija”.

Fascinantno je koliko ljudi danas

veruju da imaju stvarni uticaj

na postupke svojih vlada,

zaboravljajuÄ‡i da je

u naÅ¡em sistemu sve na prodaju.

Jedino Å¡to je vaÅ¾no je novac

i niko ne sluÅ¡a aktiviste

koji govore o etici i odgovornosti.

U trÅ¾iÅ¡nom sistemu su politiÄari, zakonodavstvo,

i svaka vlada na prodaju.

20 triliona dolara koje su banke dobile

od 2007. godine je suma

kojom bi, na primer, globalna

energetska infrastruktura mogla

da se zameni novom metodologijom.

Umesto toga, pomaÅ¾e se institucijama

koje ne pomaÅ¾u druÅ¡tvu,

koje bi sutra mogle da se

ukinu bez ikakve Å¡tete.

Nastavlja se prevara da politika

i politiÄari postoje radi dobrobiti graÄ‘ana.

ÄŒinjenica je da je politika biznis,

i da je, kao i sve trÅ¾iÅ¡ne sisteme,

najviÅ¡e od svega zanima liÄni interes.

Iskreno, ne verujem u politiÄku akciju.

Sistem se suÅ¾ava i Å¡iri po portebi,

prilagoÄ‘ava se promenama.

Pokret za graÄ‘anska prava

se prilagoÄ‘ava onima Äija je zemlja.

Znaju gde je njihov liÄni interes,

da je odreÄ‘ena koliÄina slobode dobra.

Povremeno glasanje daje ljudima

iluziju slobode i moguÄ‡nosti izbora.

Besmislen izbor, jer odemo kao robovi i kaÅ¾emo

â€žGlasao samâ€. Debata je zavrÅ¡ena

i pre nego Å¡to poÄne, a svi ostali

su marginalizovani i nabeÄ‘eni

da su komunisti ili nelojalni

ili kako se veÄ‡ kaÅ¾e â€žÄudaciâ€

i sad je to â€žzaveraâ€. Uspeli su u tome.

Sve to samo da niko ne pomisli

da su se moÄ‡nici u stvari udruÅ¾ili.

To nije istina, ti si â€žÄudakâ€, teoretiÄar zavere!

Dva su odbrambena mehanizma ovog

sistema koji stalno dolaze u prvi plan.

Prvi je ideja da ovaj sistem “pouzrokuje”

materijalni napredak koji postoji na planeti.

Nije tako.

Dva su osnovna uzroka

tog takozvanog “bogatstva”

i porasta populacije koji danas postoje.

Eksponencijani napredak tehnologije,

dakle nauÄna genijalnost,

i otkriÄ‡e obilne ugljovodoniÄne energije na kojoj

poÄiva Äitav druÅ¡tveno-ekonomski sistem.

Slobodno trÅ¾iÅ¡te ili kapitalistiÄki ili monetarni

trÅ¾iÅ¡ni sistem, nazovite ga kako hoÄ‡ete,

samo eksploatiÅ¡e ova dva dostignuÄ‡a

uz nakaradni sistem interesa, uz neravnomerno

i nepravedno koriÅ¡Ä‡enje i podelu plodova.

Druga odbrana su socijalne predrasude

stvarane dugogodiÅ¡njom propagandom.

Predrasude da svaki drugi

druÅ¡tveni sistem vodi ka tiraniji.

Pominju se imena Staljina, Maoa,

Hitlera i njihove Å¾rtve.

Iako su ovi ljudi bili despoti

i zastupali despotska druÅ¡tvena reÅ¡enja,

kada razmiÅ¡ljamo o igri smrti

i sistematskom, svakodnevnom

masovnom ubijanju ljudi,

niÅ¡ta nije uporedivo sa ovim danas.

Glad, bar ona u proÅ¡lom veku,

nije bila posledica nedostatka hrane.

veÄ‡ posledica ogromnog siromaÅ¡tva.

Ekonomski resursi nisu ravnomerno rasporeÄ‘eni.

SiromaÅ¡ni prosto nemaju novca

da kupe hranu

Å¡to bi mogli da imaju novca.

Ovo je primer strukturalnog nasilja.

JoÅ¡ jedan primer. U Africi i drugim podruÄjima,

ali posebno akcentujem Afriku,

desetine miliona ljudi umire od side.

Oni ne umiru zato Å¡to

ne znamo da leÄimo sidu.

U bogatim zemljama milioni obolelih

drÅ¾e se zadivljujuÄ‡e dobro

zahvaljujuÄ‡i terapiji koju primaju.

Ljudi zaraÅ¾eni sidom u Africi

ne umiru zbog HIV virusa,

umiru jer nemaju novac za lekove

koji bi ih odrÅ¾avali u Å¾ivotu.

Gandi je jednom rekao:

â€žSiromaÅ¡tvo je najsmrtonosniji oblik nasilja.â€

Ovo je apsolutno taÄno.

Ono ubija viÅ¡e ljudi nego svi ratovi u istoriji zajedno,

viÅ¡e nego sva ubistva,

viÅ¡e nego sva samoubistva.

Strukturalno nasilje ne samo da ubija

viÅ¡e od sveg nasilnog ponaÅ¡anja,

strukturalno nasilje je

osnovni uzrok nasilnog ponaÅ¡anja.

[Pad proizvodnje nafte]

Nafta je jedan od osnovnih elemenata

na kome je izgraÄ‘ena danaÅ¡nja civilizacija.

10 kalorija energije – nafte i prirodnog gasa,

ode na svaku kaloriju u naÅ¡oj ishrani.

Äubrivo se pravi od prirodnog gasa,

pesticidi od nafte. MaÅ¡ine na naftu

sade, oru, navodnjavaju, Å¾anju,

prevoze, pakuju. Umotavamo hranu

u plastiku, a sva plastika je nafta.

Na jednu auto-gumu ode

7 galona nafte. Nafta je svuda.

Samo zahvaljujuÄ‡i nafti danas na Zemlji

Å¾ivi skoro 7 milijardi ljudi.

OtkriÄ‡e ove jeftine energije,

ekvivalentne neprestanom radu

milijardi robova,

radikalno je promenilo svet u proÅ¡lom veku,

a populacija je porasla 10 puta. MeÄ‘utim,

do 2050-te, zalihe nafte Ä‡e zadovoljavati

potrebe manje od polovine ljudi

ako nastavimo sa ovakvim Å¾ivotom.

Potreba za promenom naÄina Å¾ivota je ogromna.

Danas se troÅ¡i 6 barela nafte na 1 pronaÄ‘en.

Pre pet godina, troÅ¡ilo se

4 barela na svaki pronaÄ‘eni.

Za godinu dana Ä‡e se troÅ¡iti 8

na jedan koji se izvadi.

Ono Å¡to me uznemirava

je odsustvo bilo kakvog stvarnog napora vlada

i lidera naftne industrije da to promene.

Samo ponegde se koristi energija vetra

i ponegde energija plime.

Ima pokuÅ¡aja da automobili budu Å¡tedljiviji,

ali to uopÅ¡te nije ozbiljno,

veÄ‡ samo sporadiÄno,

Å¡to je priliÄno zastraÅ¡ujuÄ‡e.

Vlade koje vode ekonomisti koji ne mare

za sve ovo o Äemu priÄamo,

stimuliÅ¡u potroÅ¡nju u nadi da Ä‡e doÄ‡i do boljitka,

da Ä‡e da se vrate proÅ¡la vremena.

Nastavljaju da Å¡tampaju novac bez pokriÄ‡a.

ÄŒak i ako se ekonomija oporavi

i ako doÄ‘e do ponovnog uspona,

biÄ‡e to samo na kratko,

u najboljem sluÄaju na nekoliko meseci,

pre nego Å¡to zalihe opet presuÅ¡e.

Cene Ä‡e opet da porastu

i doÄ‡i Ä‡e do joÅ¡ dublje recesije.

Vrtimo se u zaÄaranom krugu.

Ekonomski rast, besmislene

cene, a onda sve stane.

I sve se ponavlja, samo Å¡to sada

viÅ¡e nema jeftine energije.

DoÅ¡li smo do kraja, proizvodnja nafte opada.

Ne moÅ¾emo da je izvlaÄimo viÅ¡e i brÅ¾e,

postrojenja se gase, cena nafte pada,

kao poÄetkom 2009. A onda doÄ‘e do â€žoporavkaâ€,

pa cena ponovo raste.

Nedavno se popela na oko 80$

po barelu, ali ni po toj ceni,

zbog finansijskog i ekonomskog kolapsa,

ljudi ne mogu da je priuÅ¡te.

Danas se dnevno proizvodi 86 miliona barela.

Za 10 godina neÄim Ä‡e morati

da se zameni 14 miliona barela dnevno.

Ne postoji zamena

ni za 1% te potraÅ¾nje.

Ako brzo neÅ¡to ne uÄinimo,

imaÄ‡emo ogromnu nestaÅ¡icu energije.

Velika je greÅ¡ka Å¡to ranije nismo uvideli

da je potreban zajedniÄki rad

na razvoju

odrÅ¾ivih oblika energije.

Mislim da Ä‡e naÅ¡i unuci s pravom

moÄ‡i da pitaju: â€žZnali ste

da troÅ¡ite ograniÄena dobra,

zaÅ¡to ste gradili ekonomiju

na neÄemu Å¡to Ä‡e da nestane?â€

Po prvi put u ljudskoj istoriji

suoÄavamo se sa gubitkom resursa

kljuÄnog za naÅ¡ opstanak.

SuÅ¡tina cele priÄe je da,

iako ponestaje nafte, ekonomski sistem

i dalje forsira kancerogeni model rasta

da bi ljudi kupovali joÅ¡ automobila

da bi BDP i broj radnih mesta

rastao, iako se time propast ubrzava.

Postoji li alternativa ekonomiji

zasnovanoj na ugljovodoniku ?

Naravno, ali promene

ne moÅ¾emo da ostvarimo unutar

protokola trÅ¾iÅ¡nog sistema,

jer se tu nova reÅ¡enja mogu

primeniti samo putem mehanizma profita.

Ljudi ne ulaÅ¾u

u obnovljivu energiju, jer tu nema zarade.

Ovo bi bilo moguÄ‡e

samo uz velike troÅ¡kove.

Tu nema nikakvog novÄanog podsticaja,

a u ovom sistemu bez njega se ne radi.

Pad proizvodnje nafte

je samo jedna od mnogih posledica

sve brÅ¾eg uniÅ¡tavanja okoline i druÅ¡tva.

Polako nestaje i sveÅ¾e vode,

koja je osnova naÅ¡e egzistencije,

Å¡to trenutno oseÄ‡a

2,8 milijardi ljudi, a do 2030-te

taj broj Ä‡e da se popne na 4 milijarde.

Å to se tiÄe hrane,

uniÅ¡tavanje zemlje na kojoj se

uzgaja 99,7% hrane

40 puta je brÅ¾e od njenog obnavljanja,

a u poslednjih 40 godina

30% zemljiÅ¡ta postalo je neplodno.

Da ne pominjemo ugljovodonik,

kiÄmu poljoprivrede, sa Äijim nestajanjem

gubimo i zalihe hrane.

S danaÅ¡njom potroÅ¡njom,

do 2030-te godine biÄ‡e nam

potrebne dve planete za opstanak.

A Å¡ta je sa uniÅ¡tavanjem

bioloÅ¡ke raznovrsnosti koja

dovodi do nestanka vrsta

i destabilizacije Å¾ivotne sredine?

Uz ove Å¡to smo pomenuli,

postoji stalni rast populacije,

pa se predviÄ‘a da Ä‡e do 2030-te

biti viÅ¡e od 8 milijardi ljudi.

Samo proizvodnja energije

morala bi da bude 44% veÄ‡a.

PoÅ¡to je novac jedini inicijator akcije, moÅ¾emo li

da oÄekujemo da Ä‡e drÅ¾ave

moÄ‡i sebi da priuÅ¡ti ogromne

promene neophodne za revoluciju

u poljoprivredi, proizvodnji vode, energiji?

Globalna duÅ¾niÄka Å¡ema

polako zaustavlja svet.

Trenutna nezaposlenost

postaÄ‡e sasvim normalna

i svakodnevna stvar zbog

fenomena tehnoloÅ¡kog viÅ¡ka.

Ta radna mesta neÄ‡e se vratiti.

Kakva je Å¡ira druÅ¡tvena perspektiva?

SiromaÅ¡tvo se od 1970-te udvostruÄilo

zahvaljujuÄ‡i ovom sistemu.

S obzirom na trenutno stanje,

mislite da neÄ‡e biti

sve viÅ¡e siromaÅ¡tva,

patnje i masovnog gladovanja?

[PoÄetak]

NeÄ‡e biti nikakvog oporavka.

Ovo nije samo duga depresija

iz koje Ä‡emo jednom izaÄ‡i.

Nakon novih ekonomskih slomova

uslediÄ‡e masovni graÄ‘anski nemiri.

Kada drÅ¾ave ostanu bez novca

za pomoÄ‡ nezaposlenima,

kada ljudi sasvim izgube poverenje

u izabrane voÄ‘e, zahtevaÄ‡e promenu

ukoliko se pre toga ne poubijamo

ili ne uniÅ¡timo okruÅ¾enje.

PlaÅ¡im se da Ä‡emo dospeti u Ä‡orsokak

i to me ozbiljno brine.

ÄŒinimo sve Å¡to moÅ¾emo da to izbegnemo.

Pred nama je velika Å¾ivotna tranzicija.

SuoÄeni smo sa suÅ¡tinskom promenom

Å¾ivota kojim smo Å¾iveli tokom poslednjeg veka.

Moramo da usaglasimo ekonomiju

sa resursima planete,

a resursi su Å¾ivotinjski i biljni svet

i zdrava Å¾ivotna sredina.

Monetarni sistem neÄ‡e da odustane

dok ne ubije i poslednje ljudsko biÄ‡e.

Imajte na umu da Ä‡e oni koji vladaju

da uÄine sve da ostanu na vlasti

IskoristiÄ‡e vojsku, lagaÄ‡e,

svim sredstvima Ä‡e da brane moÄ‡.

NeÄ‡e se predati, jer ne znaju

za drugi sistem koji bi odrÅ¾ao njihov soj.

[UÅ¾ivo iz Njujorka]

[Globalni protesti ruÅ¡e svetsku ekonomiju]

[London, uÅ¾ivo]

[Kina, uÅ¾ivo]

[JuÅ¾na Afrika, uÅ¾ivo]

[Å panija, uÅ¾ivo]

[Rusija, uÅ¾ivo]

[Kanada, uÅ¾ivo]

[Saudijska Arabija, uÅ¾ivo]

[Kriminal na zapadu u porastu]

[UN proglasile globalno vanredno stanje]

[Globalna nezaposlenost dostiÅ¾e 65%]

[Strah od svetskog rata]

[NestaÅ¡ice hrane zbog duÅ¾niÄkog sloma]

[Povuci reÄ]

[Mada joÅ¡ nema izveÅ¡taja o nasilju,

u toku su do sad neviÄ‘eni protesti,

bilioni dolara se sistematski podiÅ¾u

sa bankovnih raÄuna

Å¡irom sveta

i oÄigledno izbacuju

pred vrata centralnih banaka.]

[OVO JE TVOJ SVET]

[OVO JE NAÅ SVET]

[REVOLUCIJA JE SADA]

[WWW.THEZEITGEISTMOVEMENT.COM]

Duh vremena: Korak napred

Leave a Reply Cancel reply