Tokom poslednje 2 nedelje ne mogu da se pohvalim da sam mnogo radio na očuvanju svoje forme. Zahvaljujući ovom snimku sada navijam sat na 7h da odvozam sutra ujutru jedan umereni trening na trenažeru.

Thule „Bike Spot“ from Nathan Avila on Vimeo.

Kolekcija muzike koju imam je prilično velika i veoma davno sam počeo da je pravim. U međuvremenu su se smenili nekoliko formata što naravno pravi zbrku.

Na Vindouzu sam koristio Monkey Audio (.ape) jer je za trunku pravio veću kompresiju od FLAC-a (.flac). Tada nisam znao da će problem kompatibilnosti biti mnogo veći neko tih 200-300KB (na fajlu od 250MB) koje sam uštinuo koristeći zatvoreni kod Monkey Audio-a umesto otvorenog FLAC-a koji se danas nalazi u nekoliko desetina MP3 player-a, audio komponenti, na svim operativnim sistemima, itd… Sada je lako, znam za jadac, svi računari su mi na Ubuntu, sva muzika na .flac ili .ogg, dokumenti u ODFu…

Pošto počinjem priču o muzici, idemo polako.

Konverzija iz Nautilusa

Prva varijanta je konvertovati sve iz Nautilusa na desni klik mišem, što je za većinu najbolje rešenje (varijanta za mog druga Vladu):

prvo instaliraš dodatak za Nautilus

sudo apt-get install nautilus-script-manager nautilus-script-audio-convert

onda proveriš šta je sve dostupno (available)

nautilus-script-manager list-available

onda uključiš jedan po jedan, u našem slučaju jedan jedini

nautilus-script-manager enable ConvertAudioFile

onda proveriš da li je Nautilus prihvatio dodatak

nautilus-script-manager list-enabled

ako jeste onda restartuješ Nautilus

sudo killall nautilus

Posle ovoga instaliraj ostale kodeke pošto Nautilusova skripta pokriva više od FLAC-a i Ogg-a

sudo apt-get install flac faac wavpack lame vorbis-tools

i možeš da praviš konverziju napred-nazad (ok, nazad baš nema uvek smisla ali čak i to ponekad zatreba). Za dekodiranje nesrećnog .mac trebaćw nam još paket koga nema iz razloga navedenih u drugom pasusu pa ga uzimamo odavde.

Konverzija iz Terminala

Konverziju iz Terminala koristim samo iz razloga što sam povezao konvertovanje muzičke datoteke i .cue liste. CUE lista je za one koji ne znaju datoteka koja čuva tačne timecode-ove početka i završetka pesama na CD-u. Uslov je da CD bude ripovan kao jedna datoteka (po mogućstvu bez gubitka na kvalitetu – .flac ili .mac) dok .cue lista zabeleži tačno gde se koja pesma završava i gde sledeća počinje. Ovo je inače jedini način za ripovanje snimaka koncerata gde između pesama nema pauze.

Dakle, moja varijanta za konverziju .mac+.cue arhive je skripta:

#!/bin/bash
find "$1" -name "*.ape" | shnconv -o flac
find "$1" -name "*.ape" -exec rm -i {} \;
find "$1" -name "*.cue" -exec sed -i -e 's#.ape#.flac#gi' {} \;

Prvi red govori da će se koristiti komande BASH-a,
drugi red pronalazi sve .mac datoteke u svim poddirektorijumima i konvertuje ih u .flac,
treći red briše sve .mac datoteke ali uz obaveznu potvrdu (za slučaj da prethodna komanda nije odradila posao ovde imaš šansu da zaustaviš brisanje),
i četvrti red u svim .cue listama menja .ape u .flac pošto smo se .mac datoteka oslobodili i zamenili ih za slobodni .flac Sledeće što bih trebao da dodam u ovu skriptu je da se brisanje .mac datoteka uradi automatski ako je prethodno konverzija završena uspešno. Ako je neko raspoložen da mi pomogne jako bi me obradovao!

Za ovu moju skriptu treba da imaš instalirane sledeće pakete:

sudo apt-get install shntool flac

i MAC odavde

wget http://members.iinet.net.au/~aidanjm/mac-3.99-u4_b3-1_i386.deb
sudo dpkg -i mac-3.99-u4_b3-1_i386.deb

(ovo je 32-bitna verzija, za 64-bitnu preuzmite izvorni kod na gornjem linku pa ga kompajlirajte)

Pošto već dve godine koristim srpsku lokalizaciju na svom Ubuntu, jedan od problema nas koji koristimo latinicu a koji baš bode oči su prečice u Nautilusu. Po prebacivanju na srpski Gnom mi odmah ponudi da „Desktop“ prebaci u „Радну површ“, Music->Музика…

Pošto je pravi mazohizam koristiti ćirilične nazive ovih direktorijuma u terminalu, u početku sam pravio linkove (u Vindouzu poznate kao Shortcuts). Posle toga sam se pomirio sa engleskim nazivima i na kraju sam našao rešenje u paketu xdg-user-dirs koji preslovljava podrazumevane direktorijume u lokalizovanu verziju. Znači, prevodi Music->Музика, Desktop->Радна површ… Pošto mi ćirilica ne odgovara u terminalu ja ručno preradim ~/.config/user-dirs.dirs u:

XDG_MUSIC_DIR="$HOME/Muzika"
XDG_PUBLICSHARE_DIR="$HOME/Javno"
XDG_TEMPLATES_DIR="$HOME/Šabloni"
XDG_DESKTOP_DIR="$HOME/Radna površ"
XDG_DOWNLOAD_DIR="$HOME/Preuzimanja"
XDG_DOCUMENTS_DIR="$HOME/Dokumenta"
XDG_PICTURES_DIR="$HOME/Slike"
XDG_VIDEOS_DIR="$HOME/Video"

E, tek sada je ok kucati: cd Radna\ površ, a ne posle cd prebacivati sa latinice na ćirilicu, i tako svaki čas…

Dok ne dobijemo latinični Gnom ovo je, rekao bih, najčistije rešenje

Danas sam rešio da ubacim LVM particije na svoj laptop pa mi je zatrebala instalacija Alternate Ubuntua. Međutim, taj disk na HP laptopu neće da se pokrene sve dok ne dodate fb=false kao boot opciju.

Detaljnije:
Kada ubacite Alternate Ubuntu na ekranu su osnovne opcije instalacije. Pritiskom na F6 pu donjem desnom uglu prikazaće vam se dodatne opcije, ali pošto među njima nema fb=false treba pritisnuti ESC i onda će se kursor pojaviti na liniji za upisivanje boot opcija. Ako ste na početnom ekranu odabrali srpski onda obavezno pritiskom na F4 prebacite na USA raspored tastature da biste mogli da otkucate pomenuti fb=false

Jane Burgermeister – Na rubu znanosti – Tragom svinjske gripe.avi from SCIO ME NIHIL SCIRE on Vimeo.

Posle punih 11 godine vladavine Internet Explorera na vlasničkom operativnom sistemu Vindouz, Microsoft je najavio da ćete u Windows 7 moći da legalno uklonite Internet Explorer 8. Pretpostavljate da to nije volja kompanije, nije ni u skladu sa dosadašnjim odlukama i strategijama, već je odluka kojoj ova kompanija pokušava da se približi uslovima koji vladaju u Evropi gde nemaju toliko dominantan uticaj kao u SAD-u, ali svejedno korisnici će po prvi put moću da uklone Internet Explorer ako im ne završava posao ili im se jednostavno ne sviđa. Da li je uopšte bilo u redu da korisnik bude ovako ograničen s obzirom da je kupovinom Windowsa kupovao operativni sistem a ne veb čitač?! Do skoro odgovor nadležnih je bio da time obezbeđuju stabilnost sistema, što sa jedne strane i jeste logično, kao što ja izbegavam da na sistemu instaliram bilo šta što nije iz zvaničnog izvora, ali problem koji Microsoft ima je taj što njihov proizvod koriste milioni ljudi i što krekeri pronalaze svaku rupicu na ovom paketu i što Internet Explorer nikada neće biti zakrpljen! Ne bih da na ovom pitanju mnogo kudim Microsoft, govorim o veb čitačima, jer mislim da su čiste brojke protiv njih: kompanija ima oko 90.000 zaposlenih, korisnika ima ko zna koliko, ali na uzorku od http://w3counter.com/globalstats.php?date=2009-01-31 to su 55 miliona korisnika koji koriste internet (ostale ćemo zanemariti).

S obzirom da je Microsoft kompanija koja mora da zarađuje, postavlja se pitanje zašto ne dozvoljavaju uklanjanje Internet Explorera kada od njega ne zarađuju. Zašto ugrožavaju svoj proizvod operativni sistem Windows?

Kod kucanja komandi u Terminalu najveći problem je ponovno kucanje parametara ili dugačkih putanja. Ove dve prečice su me spasle od toga

Npr. treba da restartujem Apač

$ /etc/init.d/apache2 restart

ali sam zaboravio da samo SUDO može da ga restartuje. Dodajem sudo i sa !! (dva znaka uzvika) ponavljam komandu

$ sudo !!

Drugi slučaj, hoću da vidim sadržaj direktorijuma

$ ls /usr/share/doc

sada umesto da ponavljam celu putanju, sa !$ ponavljam ceo parametar a komanda je druga (promena direktorijuma)

$ cd !$

Ewa Kopaz, poljska ministarka zdravlja, govori u poljskom palramentu o vakcini protiv svinjskog gripa!

5.11.2009.

“Želim da naglasim da je tokom mog dugogodišnjeg rada kao lekara opšte prakse moja glavna maksima bila „ Pre svega ne činiti nikom zlo/ne nauditi nikom“. To sam pravilo ponela sa sobom pri dolasku na mesto ministra zdravlja.

Kada sam bila u situacijama da nekom preporučim lek, uvek bih se, kao i, verujem,većina doktora, prvo zapitala „Da li bih ovaj lek dala svojoj staroj majci, svom detetu?“.

Upravo me je ta misao nagnala da sa velikim oprezom preispitam informacije vezane za lek koji bi uskoro poljsko ministarstvo zdravlja trebalo da preporuči svakom Poljaku, milionima Poljaka koji nemaju nikakvo medicinsko obrazovanje, niti ono koje njihov ministar zdravlja ima, a posebno ne ono znanje koje ima jedan stručnjak: profesor Bridak koji kao stručnjak radi na problemu gripa već preko 40 godina. On radi u jednom od 189 istraživačkih centara širom sveta koji se bave problemom gripa, jedan od tih centara je upravo u Poljskoj. Može li nas iko optužiti da nemamo potrebno znanje o gripu? Može li iko da dovede u pitanje znanje nekog ko se više od 40 godina bavi gripom, i to ne samo jednom njegovom vrstom , i koji je objavio na stotine članaka o tome?

Imam samo jedno osnovno pitanje: Želimo li da se borimo protiv pandemije gripa?

Danas znamo da neki članovi sporazuma koje su proizvođači vakcine potpisali sa drugim, mnogo bogatijim zemljama, sadrže određene dodatke/priloge (stavke kojima se te kuće ograđuju od odgovornosti od štetnih posledica vakcine).

Takođe znamo šta je predloženo Poljskoj. Pošto su pregovori trenutno u toku, ne mogu o svemu da govorim,ali mogu vam reći jednu stvar: naše Ministarstvo pravde pronašlo je najmanje 20 stavki tog budućeg sporazuma koje izazivaju podozrenje.

Šta je dužnost Ministra zdravlja? Da potpiše ugovore koji su za dobrobit poljskog naroda, ili da potpiše ugovore koji idu u korist farmaceutskih kompanija?? (aplauz)

Postoje tri vakcine na tržištu, sve tri od tri različite komppanije. Svaka ima drugačiju količinu aktivne supstance a opet, za čudo, svaka se tretira na isti način? Nije li stoga opravdano da ministar zdravlja i drugi stručnjaci sumnjaju u njih?

Možda je jedna od vakcina koja u sebi sadrži samo tragove te aktivne supstance u stvari samo „sveta vodica“ za koju treba da verujemo da leči svinjski grip? Treba li da za to platimo?

Dajem primer Nemačke koja je kupila 50 miliona vakcina, do sada je upotrebljeno tek 10%. Danas samo 13% Nemaca želi da uzme taj „magični lek“. Ali taj podatak je neobičan jer Nemci imaju veoma visok procenat ljudi koji primaju vakcine, tako da kada u Poljskoj od 1000 ljudi 53 primi vakcinu , u Nemačkoj na 1000 ljudi primi njih 238 (23%).

Šta se to dešava kad samo 13 % Nemaca želi da primi tu vakcinu protiv gripa a ne onih 23% koliko ih redovno prima sezonsku vakcinu protiv običnog gripa? Njihova vlada im je kupila vakcine i daje ih besplatno a oni ih neće? Šta se desilo?

Mogu li nas ove činjenice naterati da se predomislimo u vezi kupovine ovih vakcina ili ne? Predomišljati se da li da kupimo vakcinu koja je na neki način i tajna?

Postoje internet stranice na kojima proizvođači vakcina imaju obavezu da objave moguće štetne posledice uzimanja vakcine. Vakcinacije su u Evropi počele 1 oktobra. Zamolila bih vas da posetite te internet stranice i pročitate ima li ikakvih štetnih posledica kod ovog leka. I najmanja sitnica, barem alergijski svrab na mestu uboda igle. To se može pojaviti i kod najbezbednijeg leka. Toga nema. „Savršeni“ lek.

Pa pošto je tako čudotvoran, zašto onda farmaceutske kuće neće da ga puste na slobodno tržište i preuzmu odgovornost za njega? Zašto jednostavno ne kažu „ Ovo je divan, bezbedan lek i stoga ćemo stati iza njega i preuzeti odgovornost, stavićemo ga na tržište i sve će biti jasno i otvoreno.“ Umesto da svu težinu odluke prebace na nas-kupce.

Nemamo rezultate kliničkih ispitivanja, detaljan sastav leka,podatke o štetnim posledicama. Vakcine su sada u četvrtoj fazi ispitivanja, veoma kratkog ispitivanja, i još uvek nemamo te podatke. Takođe je bilo i veoma malo uzoraka, jedna vrsta vakcine je ispitana na samo 160 doborovoljaca, 20-60 godina starosti,svi su bili zdravi, nijedan nije bio zaražen virusom (pa da je onda ispitan lek). Druga vrsta vakcine je testirana na njih 600, 18-60god, svi zdravi. Je li to dovoljno, pogotovo za ovde prisutne doktore? To po meni nije dovoljno dobro.

Želim da budem dovoljno uverena/sigurna da bih mogla da preporučim ovu vakcinu. Mi nismo ispali iz reda za vakcinu, želimo da odvojimo dovoljno vremena tokom ovih pregovora kako bi smo saznali što više možemo o toj vakcini. Pa ako komitet za pandemiju odluči da je potrebno, kupićemo je.

Takođe, oko milijardu ljudi svake godine oboli od sezonskog gripa, milion ih svake godine umre. I to se ne dešava tek poslednje godinu, dve. To se dešava već dugo vremena.

Da li je iko igde proglasio pandemiju zbog toga? A obični sezonski grip je mnogo opasniji od svinjskog, posledice su veoma ozbiljne i nekad smrtonosne. Da li je ikakva pandemija proglašena?

Vi koji me pritiskate da kupimo vakcine, pitam vas: „ Zaštio niste vrištali i vikali prošle godine, pre dve godine ili 2003? 2003. godine je 1.200.000 Poljaka obolelo od sezonskog gripa! Da li je iko u ovoj prostoriji vikao „ Kupimo vakcine protiv gripa!“ ? Ne sećam se toga.

Na kraju bih htela da kažem jednu stvar: poljski narod je veoma mudar. Poljaci umeju vrlo dobro da razlikuju laž od istine. Takođe mogu da vide šta je objektivno, a šta je samo „igra/prevara“.

U proteklih par dana sam uradio 3 nadogradnje, moj kućni računar, ženin netbook i mamin i tatin kućni. Sva tri su prošla bez incidenata , osim što mi je čudan zbun nastao sa prelaskom na Empathy. Svaki nalog sa Google Apps nije odmah mogao da se zakači na net. Rešenje je ubacivanje gtalk.google.com kao adrese servera, 5222 prebaciti na 5223, i uključiti stari SSL.

Ostaje mi još 3G modem i moj laptop i svi smo u istoj ekipi

U prevodu: tvorci Ubuntua odgovaraju na unapred postavljena pitanja nas korisnika. Rapored je sledeći (satnica je po našem vremenu)