Kolekcija muzike koju imam je prilično velika i veoma davno sam počeo da je pravim. U međuvremenu su se smenili nekoliko formata što naravno pravi zbrku.

Na Vindouzu sam koristio Monkey Audio (.ape) jer je za trunku pravio veću kompresiju od FLAC-a (.flac). Tada nisam znao da će problem kompatibilnosti biti mnogo veći neko tih 200-300KB (na fajlu od 250MB) koje sam uštinuo koristeći zatvoreni kod Monkey Audio-a umesto otvorenog FLAC-a koji se danas nalazi u nekoliko desetina MP3 player-a, audio komponenti, na svim operativnim sistemima, itd… Sada je lako, znam za jadac, svi računari su mi na Ubuntu, sva muzika na .flac ili .ogg, dokumenti u ODFu…

Pošto počinjem priču o muzici, idemo polako.

Konverzija iz Nautilusa

Prva varijanta je konvertovati sve iz Nautilusa na desni klik mišem, što je za većinu najbolje rešenje (varijanta za mog druga Vladu):

prvo instaliraš dodatak za Nautilus

sudo apt-get install nautilus-script-manager nautilus-script-audio-convert

onda proveriš šta je sve dostupno (available)

nautilus-script-manager list-available

onda uključiš jedan po jedan, u našem slučaju jedan jedini

nautilus-script-manager enable ConvertAudioFile

onda proveriš da li je Nautilus prihvatio dodatak

nautilus-script-manager list-enabled

ako jeste onda restartuješ Nautilus

sudo killall nautilus

Posle ovoga instaliraj ostale kodeke pošto Nautilusova skripta pokriva više od FLAC-a i Ogg-a

sudo apt-get install flac faac wavpack lame vorbis-tools

i možeš da praviš konverziju napred-nazad (ok, nazad baš nema uvek smisla ali čak i to ponekad zatreba). Za dekodiranje nesrećnog .mac trebaćw nam još paket koga nema iz razloga navedenih u drugom pasusu pa ga uzimamo odavde.

Konverzija iz Terminala

Konverziju iz Terminala koristim samo iz razloga što sam povezao konvertovanje muzičke datoteke i .cue liste. CUE lista je za one koji ne znaju datoteka koja čuva tačne timecode-ove početka i završetka pesama na CD-u. Uslov je da CD bude ripovan kao jedna datoteka (po mogućstvu bez gubitka na kvalitetu – .flac ili .mac) dok .cue lista zabeleži tačno gde se koja pesma završava i gde sledeća počinje. Ovo je inače jedini način za ripovanje snimaka koncerata gde između pesama nema pauze.

Dakle, moja varijanta za konverziju .mac+.cue arhive je skripta:

#!/bin/bash
find "$1" -name "*.ape" | shnconv -o flac
find "$1" -name "*.ape" -exec rm -i {} \;
find "$1" -name "*.cue" -exec sed -i -e 's#.ape#.flac#gi' {} \;

Prvi red govori da će se koristiti komande BASH-a,
drugi red pronalazi sve .mac datoteke u svim poddirektorijumima i konvertuje ih u .flac,
treći red briše sve .mac datoteke ali uz obaveznu potvrdu (za slučaj da prethodna komanda nije odradila posao ovde imaš šansu da zaustaviš brisanje),
i četvrti red u svim .cue listama menja .ape u .flac pošto smo se .mac datoteka oslobodili i zamenili ih za slobodni .flac Sledeće što bih trebao da dodam u ovu skriptu je da se brisanje .mac datoteka uradi automatski ako je prethodno konverzija završena uspešno. Ako je neko raspoložen da mi pomogne jako bi me obradovao!

Za ovu moju skriptu treba da imaš instalirane sledeće pakete:

sudo apt-get install shntool flac

i MAC odavde

wget http://members.iinet.net.au/~aidanjm/mac-3.99-u4_b3-1_i386.deb
sudo dpkg -i mac-3.99-u4_b3-1_i386.deb

(ovo je 32-bitna verzija, za 64-bitnu preuzmite izvorni kod na gornjem linku pa ga kompajlirajte)

Pošto već dve godine koristim srpsku lokalizaciju na svom Ubuntu, jedan od problema nas koji koristimo latinicu a koji baš bode oči su prečice u Nautilusu. Po prebacivanju na srpski Gnom mi odmah ponudi da „Desktop“ prebaci u „Радну површ“, Music->Музика…

Pošto je pravi mazohizam koristiti ćirilične nazive ovih direktorijuma u terminalu, u početku sam pravio linkove (u Vindouzu poznate kao Shortcuts). Posle toga sam se pomirio sa engleskim nazivima i na kraju sam našao rešenje u paketu xdg-user-dirs koji preslovljava podrazumevane direktorijume u lokalizovanu verziju. Znači, prevodi Music->Музика, Desktop->Радна површ… Pošto mi ćirilica ne odgovara u terminalu ja ručno preradim ~/.config/user-dirs.dirs u:

XDG_MUSIC_DIR="$HOME/Muzika"
XDG_PUBLICSHARE_DIR="$HOME/Javno"
XDG_TEMPLATES_DIR="$HOME/Šabloni"
XDG_DESKTOP_DIR="$HOME/Radna površ"
XDG_DOWNLOAD_DIR="$HOME/Preuzimanja"
XDG_DOCUMENTS_DIR="$HOME/Dokumenta"
XDG_PICTURES_DIR="$HOME/Slike"
XDG_VIDEOS_DIR="$HOME/Video"

E, tek sada je ok kucati: cd Radna\ površ, a ne posle cd prebacivati sa latinice na ćirilicu, i tako svaki čas…

Dok ne dobijemo latinični Gnom ovo je, rekao bih, najčistije rešenje

Danas sam rešio da ubacim LVM particije na svoj laptop pa mi je zatrebala instalacija Alternate Ubuntua. Međutim, taj disk na HP laptopu neće da se pokrene sve dok ne dodate fb=false kao boot opciju.

Detaljnije:
Kada ubacite Alternate Ubuntu na ekranu su osnovne opcije instalacije. Pritiskom na F6 pu donjem desnom uglu prikazaće vam se dodatne opcije, ali pošto među njima nema fb=false treba pritisnuti ESC i onda će se kursor pojaviti na liniji za upisivanje boot opcija. Ako ste na početnom ekranu odabrali srpski onda obavezno pritiskom na F4 prebacite na USA raspored tastature da biste mogli da otkucate pomenuti fb=false

Posle punih 11 godine vladavine Internet Explorera na vlasničkom operativnom sistemu Vindouz, Microsoft je najavio da ćete u Windows 7 moći da legalno uklonite Internet Explorer 8. Pretpostavljate da to nije volja kompanije, nije ni u skladu sa dosadašnjim odlukama i strategijama, već je odluka kojoj ova kompanija pokušava da se približi uslovima koji vladaju u Evropi gde nemaju toliko dominantan uticaj kao u SAD-u, ali svejedno korisnici će po prvi put moću da uklone Internet Explorer ako im ne završava posao ili im se jednostavno ne sviđa. Da li je uopšte bilo u redu da korisnik bude ovako ograničen s obzirom da je kupovinom Windowsa kupovao operativni sistem a ne veb čitač?! Do skoro odgovor nadležnih je bio da time obezbeđuju stabilnost sistema, što sa jedne strane i jeste logično, kao što ja izbegavam da na sistemu instaliram bilo šta što nije iz zvaničnog izvora, ali problem koji Microsoft ima je taj što njihov proizvod koriste milioni ljudi i što krekeri pronalaze svaku rupicu na ovom paketu i što Internet Explorer nikada neće biti zakrpljen! Ne bih da na ovom pitanju mnogo kudim Microsoft, govorim o veb čitačima, jer mislim da su čiste brojke protiv njih: kompanija ima oko 90.000 zaposlenih, korisnika ima ko zna koliko, ali na uzorku od http://w3counter.com/globalstats.php?date=2009-01-31 to su 55 miliona korisnika koji koriste internet (ostale ćemo zanemariti).

S obzirom da je Microsoft kompanija koja mora da zarađuje, postavlja se pitanje zašto ne dozvoljavaju uklanjanje Internet Explorera kada od njega ne zarađuju. Zašto ugrožavaju svoj proizvod operativni sistem Windows?

Kod kucanja komandi u Terminalu najveći problem je ponovno kucanje parametara ili dugačkih putanja. Ove dve prečice su me spasle od toga

Npr. treba da restartujem Apač

$ /etc/init.d/apache2 restart

ali sam zaboravio da samo SUDO može da ga restartuje. Dodajem sudo i sa !! (dva znaka uzvika) ponavljam komandu

$ sudo !!

Drugi slučaj, hoću da vidim sadržaj direktorijuma

$ ls /usr/share/doc

sada umesto da ponavljam celu putanju, sa !$ ponavljam ceo parametar a komanda je druga (promena direktorijuma)

$ cd !$

U proteklih par dana sam uradio 3 nadogradnje, moj kućni računar, ženin netbook i mamin i tatin kućni. Sva tri su prošla bez incidenata , osim što mi je čudan zbun nastao sa prelaskom na Empathy. Svaki nalog sa Google Apps nije odmah mogao da se zakači na net. Rešenje je ubacivanje gtalk.google.com kao adrese servera, 5222 prebaciti na 5223, i uključiti stari SSL.

Ostaje mi još 3G modem i moj laptop i svi smo u istoj ekipi

U prevodu: tvorci Ubuntua odgovaraju na unapred postavljena pitanja nas korisnika. Rapored je sledeći (satnica je po našem vremenu)

Pridružujem se čestitkama kompaniji Microsoft na prihvatanju otvorenog formata za dokumente. Da pojasnim, u praksi ovo znači da moje dokumente napravljene u OpenOffice-u od sada će moći da koriste svi korisnici Microsoft Office-a bez da moram da ih konvertujem u neki od Microsoft-ovih formata, ili obrnuto Microsoft Office od sada može da barata svim OpenOffice formatima: .odt, .ods, odp, .odb. Kakvo olakšanje

Kraj jedne priče – podrška za Otvoreni dokument-format (ODF) u Office 2007
Format za budućnost sada dostupan celom tržištu
Amsterdam, 29. april 2009. godine

Organizacija OpenDoc Society želi da čestita kompaniji Microsoft Corporation Inc. na jučerašnjem objavljivanju Service Pack 2 za Microsoft Office 2007. Microsoft Office je poslednji od glavnih kancelarijskih paketa koji donosi ugrađenu podršku za Otvoreni dokument-format (ODF, engl. OpenDocument Format). Organizacija OpenDoc Society ne skriva zadovoljstvo što se i Microsoft na kraju pridružio proizvođačima i zajednicama slobodnog softvera kao što su IBM, Google, Sun Microsystems, Novell, KOffice, Corel i Adobe koji su svi već prešli na ODF u prethodnim godinama.

„Na neki način ovo je kraj jedne priče“ kaže Bert Bakker, predsedavajući u OpenDoc Society. „Vlasnički formati obeležili su prethodnih 25 godina IT sveta i doveli ga do tačke kada su milijarde investirane u softver – u međusobno nepovezanim oblastima – upravljane ne za tehničkim i sigurnosnim kriterijumima nego za time koji kancelarijski paket je negde u upotrebi.”

Novi SP2 konačno donosi ugrađenu podršku za ODF 1.1 u Microsoft Office 2007 (i sada može potpuno da zameni zastarele .doc, .docx, .xls, .xlsx, .ppt i .pptx formate) nakon dve godine od „nezvanične“ podrške kroz umetak koji je zamišljen i finansiran (ali ne i formalno podržavan) od strane kompanije Microsoft. Ovo je posebno važno za sve Microsoft korisnike koji su usvojili već zastarele Office 2007-specifične formate .docx, .xlsx i .pptx – koji su bili uvedeni kao podrazumevani u Office 2007. Kako su oni u međuvremenu prevaziđeni, dalje korišćenje ovih formata se ne preporučuje.

Mnoge države širom sveta su aktivno prišle usvajanju politika upotrebe otvorenih standarda, u čemu je neosporno ODF bio jedan od pokretača. Države i korisnici sve jasnije poručuju proizvođačima da sa njima ne mogu sarađivati ukoliko se ne okrenu i podrže otvorene standarde. „Prelazak na ODF čak i ako ostanejete na istim rešenjima istog proizvođača je svakako dobro IT upravljanje, jer pruža bolju sigurnost, mehanizme saglasnosti i upotrebljivosti, dok u isto vreme rešava zavisnosti od jednog proizvođača“, izjavio je Michiel Leenaars, potpredsednik OpenDoc Society. „Preporučujemo kompanijama, državnoj i javnoj upravi, i svim korisnicima da okrenu drugi list i proglase novi format podrazumevanim – zaustavimo izradu novih zastarelih dokumenata što je pre moguće. Bićemo sami sebi zahvalni zbog toga kasnije“.

I dok poslednji veliki proizvođač kacnelarijskog softvera prelazi na ODF, OpenDoc Society napominje da je sada uz Otvoreni dokument-format put čist za nove inovacije u klasičnim i veb kancelarijskim alatkama. Organizacija očekuje pojavu pametnih dokumenata koji spajaju mogućnosti „mreže podataka“ sa tradicionalnom upotrebom kancelarijskog softvera. OpenDoc Society namerava da aktivno podrži da se ovi novi proizvodi i usluge izbore do tržišta i bolje međusobno sarađuju na dobrobit korisnika i potrošača.

Sada kada ODF mogu da koriste svi glavni kancelarijski paketi fokus autora softvera i korisnika može se preusmeriti da proizvodi koji stvaraju i obrađuju dokumente, kao što su filteri za e-poštu, sistemi za upravljanje sadržajem, skladišta dokumenata i alatke za poslovno planiranje, mogu da iskoriste brojne prednosti koje ODF donosi. OpenDoc Society naglašava velikim korisnicima kao što su vlade i kompanije, kao i pojedincima, da pogledaju trenutno predloženo ODF 1.2 specifikaciju kao i poziv za komentare na narednu verziju ODF specifikacije koja će uslediti po usvajanju 1.2. OASIS tehnički komitet (engl. OASIS Technical Committee) otvorio je period za slanje komentara na aktuelnu verziju nacrta.

Ghostscript je paket sa kojim otvaram i štampam PostScript i PDF datoteke. Koristi se u većini Linux distribucija ali ima funkcije i za kombinovanje/spajanje PDF datoteka.

Za kombinovanje/spajanje PDF datoteka osnovna komanda je:

gs -dBATCH -dNOPAUSE -q -sDEVICE=pdfwrite -sOutputFile=dokument.pdf strana1.pdf strana2.pdf (ili samo *.pdf)

Kratko objašnjenje komande:

• gs — pokretanje programa Ghostscript
• -dBATCH — kada pokrećemo Ghostscript procesiranje PDF datoteka na kraju bi trebalo da izađemo iz programa. ako ne uključimo ovu opciju Ghostscript će nastaviti da radi
• -dNOPAUSE — obrađivanje strane po strane bez naše intervencije
• -q — isključivanje prikazivanja poruka u toku rada (može i bez)
• -sDEVICE=pdfwrite — usmeravanja izlaza na ugrađeni PDF pisač
• -sOutputFile=dokument.pdf — upiši rezultat obrađenih datoteka u dokument.pdf

Kada koristite Ghostscript slobodno možete dodati i ostale PDF opcije npr. kompresiju, format za eBook čitače ili šifrovanje (Ghostscript dokumentacija)

Kada sam prelazio sa 32-bitnog na 64-bitni Ubuntu zatrebao mi je spisak svih programa koje imam instalirane da bi ih opet instalirao na novom sistemu. Mogao sam to da uradim i sa APT i njegovim –get-selections & –set-selections ali tada ne bih imao pregled koji su paketi automatski instalirani a koje sam ja odabrao.

aptitude search '?installed?not(?automatic)' -F %p > paketi.txt

na novi sistem, ili novoj mašini, prebacim paketi.txt i otkucam:

aptitude install `cat paketi.txt`

i instaliram sve što sam i ranije imao.

Ovo može da posluži i kada sklapate tipske mašine recimo prodavci konfiguracija.